Mladi mehaničar koji radi u skromnoj kompaniji u Detroitu dobija 11 dolara nedeljno za 10 sati dnevno..ali ambiciozni mladić…
Kada dođe kući, pola noći provede u štali iza kuće.
Pokušavaju da naprave novi tip motora.

Dok je njegov otac, farmer, sinovljeve pokušaje smatrao uzaludnim, mladićeva supruga jedina ga je ohrabrivala među porodicom i komšijama, koja je s njim provodila cijelu noć, jačajući njegovu podršku i rasplamsavajući njegovu entuzijazam.

A kad bi došla zima, u ruci bi držala plinsku lampu da mu je zapali, dok bi joj zubi cvokotali od hladnoće.
Muž ju je zvao “vjernica”, a ona je na taj način ostala s njim tri godine.
Godine 1893. posao se bližio kraju, a mladiću je tada bilo skoro trideset godina.

Jednog dana u godini komšije su čule čudan zvuk koji ranije nisu čule.
Pa su pojurili za njim do svojih prozora, i vidjeli su čudo…!! ️
Videli su mladića kojem su se rugali, “Henry Ford” i njegovu ženu, kako se voze kočijom bez konja.
I oni su svojim zaprepaštenim, začuđenim očima gledali kako ta čudna kočija stiže do kraja ulice i onda se vraća.
U to vrijeme u modernom svijetu se rađao novi izum koji je imao najveći utjecaj na razvoj grada.
A ako je “Henry Ford” .. “otac ovog izuma”, onda je njegova supruga zasluženo zaslužila da bude “majka ovog izuma”.

Izumitelj “Henry Ford” upitan je više od četrdeset godina nakon datuma njegovog pronalaska, šta bi želio da bude da ponovo živi na zemlji?
Odgovorio je: „Nije me briga šta sam, koliko mi je stalo da moja žena bude uz mene u ovom drugom životu.