“Šta god da ti se dešava, nikad to ne shvataj lično. Ništa na ovom svetu nije toliko važno.”

I Oskar ide nemačkom filmu “Na zapadu ništa novo”.

Verujem da je mnogima (anti)ratnih filmova preko glave, ali ovaj film je značajno umetničko delo.
Hladan film koji govori o gubitku mladosti, besmislenom ratovanju na jedan veoma realističan način. Verovatno bolji film od “Dunkirk-a” i “1917”. Projekat je nesumnjivo postigao svoj cilj na pohvalno iskren brutalan i nepokolebljiv način. Feliks Kamerer je fantastičan u glavnoj ulozi.
“Ovde nema heroja. Nema moralnog kompasa. Tu je samo nacija, toliko obmanuta sopstvenim osećajem za izuzetnost da je utrla put sopstvenoj propasti. Ova priča se čini relevantnijom nego ikad.”-filmski kritičar.

“Oteglo se ćutanje. Ja govorim, moram da govorim, obratim mu se i kažem. — Druže, nisam hteo da te ubijem. Kad bi ti još jednom ovamo uskočio, ne bih to uradio ako bi i ti bio razuman. Ali ranije si mi bio samo jedna pomisao, jedna kombinacija, koja je u mom mozgu postojala i moju odluku izazvala —tu kombinaciju sam ubio. Tek sada vidim da si ti čovek kao i ja. Mislio sam na tvoju bombu, tvoj bajonet, tvoje oružje — sada vidim tvoju ženu i tvoje lice i našu zajedničku sudbinu. Oprosti mi, druže!
Uvek prekasno vidimo. Zašto nam stalno ne govore da ste vi isto tako jadni psi kao i mi, da vaše majke strahuju kao i naše, i da imamo isti strah od smrti i isto umiranje i isti bol. Oprosti mi, druže — otkud si mogao ti da mi budeš neprijatelj. Ako odbacimo ovo oružje i ovo odelo, mogao bi da budeš moj brat kao i Kac i Albert. Uzmi od mene dvadeset godina, druže, i ustani — uzmi i više, jer ja ne znam šta ću s njima.”

Odlomak iz romana “Na zapadu ništa novo”, Remark

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB