“Znaš kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže i pobediš.”

Rediteljski prvenac pokojnog Ljubiše Samardžića sniman je neposredno po završetku NATO bombardovanja juna 1999. godine, a zbog loše ekonomske situacije cela ekipa je morala da se pomiri sa tim da možda neće dobiti ni dinara. Čak su se dovijali i za benzin, koga tada nije ni bilo. Međutim, želja glumaca da na velikom platnu dočaraju pobednički duh naroda, koji je preživeo strahote tokom 78 dana granatiranja, bila je jača od para. Tako su svi bez razmišljanja svi prihvatili posao za koji nisu znali da li će ikad biti plaćen. Ljubiši je ovaj posao došao kao terapija, jer mu je sin bio teško bolestan.

Novac su glumci dobili tek nakon premijere. Morali su da budu strpljivi. Imali sa saradnju i koprodukciju sa inostranstvom, pa je cela ekipa na kraju dobila ono što je zaslužila.

A onda Nebeska udica” je bila nominovana za Zlatnog medveda u Berlinu, a dobila prvu nagradu na festivalima u Milanu i Palm Springsu. Nebojša je dobio nagradu za najboljeg glumca u Nišu.

Ljubiša, Ana i Nebojša na premijeri filma.

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB