Žena koja je promenila svet, a skoro niko ne zna za nju

Pre neki dan se navršilo 100 godina od rođenja Rozalind Frenklin, ime koje retko ko zna, dok su za Votsona i Krika svi čuli još u osnovnoj školi.
Na levoj slici je Rozalind, a na slici pored nje je nešto što je BBC nazvao najznačajnijom fotografijom u istoriji. “Fotografija 51”, rendgenski snimak DNK koji je ona snimila u maju 1952. godine i na osnovu njega napravila tačnu strukturu DNK. Otkriće njene strukture je pomoglo naučnicima da razumeju način na koji se genetička informacija prenosi sa roditelja na decu.
Fotografija 51 je bez njenog znanja stigla preko Vilkinsa (radili u istoj labaratoriji na Kings koledžu) do doktora Votsona. Kasnije su Votson i Krik koristeći njenu fotografiju i njena uputstva objavili strukturu DNK u časopisu “Nature” 2. aprila 1953. godine.
Nažalost Rozalind Franklin je preminula 1958. od raka jajnika, u 37-oj godini života. Četiri godine kasnije, Votson i Krik su zajedno sa Vilkinsom dobili Nobelovu nagradu za otkriće DNK i ušli u istoriju. Dok se za Rozalind van naučnih krugova slabo zna.
Razlog toga može se naći u tome što u to vreme žene nisu bile u istom položaju i nisu bile predviđene za lidere. Ona je već po samom dolasku u Kings koledž, morala da se uhvati u koštac sa tradicionalnom i patrijarhalnom sredinom i svime što je ona sobom nosila. Za vreme obroka muškarci nisu hteli da sede sa njom, niti su oni rado prihvatali njen autoritet. Možda je razlog što se danas slabo zna za nju, bio i nesporazum koji ju je dočekao na „vratima“ koledža. Naime, kada joj je ponuđen posao u laboratoriji, obećano joj je da će biti na čelu tima i da neće odgovarati nikome, već će u potpunosti samostalno voditi istraživanje. Ono što Rozalind nije znala je da je jednom od članova njenog tima, doktorandu Maurisu Vilkinsu, obećana ista pozicija. 👩🏼❤️🌍