“Prema rangiranju najuticajnijih ličnosti u istoriji Ajnštajn je najveći naučnik 20 veka i jedan od najsuperiornijih intelektualaca svih vremena” (Vikipedija). On nije učinio samo najdublje prodore u tajne materijalnog sveta, već je kazivao i duboke istine o ljudskom svetu. Isticao je da najdublje naučne istine dotiču poetsko poimanje sveta. Otkrivao je i ono što “u zanosu pesnici slute”.
Evo nekoliko njegovih popularno iskazanih misli.
Na pitanje kako će se voditi treći svetski rat odgovorio je: “Ja ne znam kako će treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem.”
Ajnštajn je odgovarao na česta pitanja veruje li u postojanje Boga. Jednom je odgovorio da ne veruje u postojnje ni hrišćanskog, ni judejskog ni islamskog, ali kad ima u vidu kako je u svetu sve svrsishodno ustrojeno, da se ne može oteti utisku da je pored zakona prirode još neka sila umešala svoje prste.
Iz oblasti društvenog sveta posebno je zanimljiva i aktuelna misao o delima značajnih ljudi, (koju je kazao pri raspravi o naučniku hemičaru koji je u toku 1. Sv. rata otkrio
hemljske bojne otrove , a docnije stvorio veštačko đubrivo) a koja se može sažeti u misao: da zlo koje nanesu ljudima ne mogu opravdati ni potrti njihova dobra dela.
A evo šta je rekao o genijalnim naučnicima: “Većina ljdudi misli da intelekt čini velikog naučnika. Oni nisu u pravu, to je karakter”. A jednom je izjavio da je ‘radoznalost’ za naučnika važnija od intelekta, što asocira na čuveni odgovor Galileja zašto često gleda svojim durbinom u daleke zvezde. Odgovorio je: “Zato što su tamo”.
Svoja naučno-popularna gledišta o različitim pitanjima Ajnštajn je objavio u delu “Svet kako ga ja vidim” 1950 godine.
