Најмлађе дете на овој слици се зове Борја (у центру), њега ће Немац за време Великог отаџбинског рата обесити на сопствени шал, али је мајка успела да га спасе у последњем тренутку. После рата проћи ће обуку за радника и радиће у фабрици радио лампи.

Двоје старијих (бочно) Немци ће отерати у Немачку, али ће успети да побегну успут и да се прикључе јединицама Црвене армије. Валентин ће постати столар, а девојчица Зоја ће завршити курсеве за медицинске сестре и радити у дечијој болници у граду Гжатску.

А овај дечак на столици, њихов рођени брат, ће једног јутра 12. априла 1961. рећи: «Поехали!» и уписаће своје име у историју. Заувек. Село Клушино. 1938 година. Валентин, Борис, Зоја и Јуриј Гагарин.