“Bata i ja smo mogli boga popiti, dok je Ljubiša Samardžić bio drugačiji, popije dva deci vina i ode kući. Nikada neću zaboraviti kada smo snimali film “Bitka na Neretvi”. Nas trojica smo bili zajedno u sobi. Samardžić i ja smo odmah nakon večere legli da spavamo jer smo sutradan morali da snimimo jednu veoma napornu scenu u kojoj se pod punom ratnom opremom penjemo uz most.

Bata je sutradan imao slobodan dan i otišao je da pije. Ali, valjda smo mu nedostajali, tek se u jednom trenutku pojavio u našoj sobi i ubedio nas da zbog rođendana jednog člana ekipe, radi reda, siđemo na po jednu, samo da se kucnemo. Eh, ta jedna. Kucali smo se sve do jutra. Galamili smo, pravili nered i budili ljude. Pred zoru smo onako pijani celu sobu demolirali, polomili smo i sto i ormare.

Reditelj Veljko Bulajić je poludeo kad nas je video. Sećam se, čovek ulazi u našu sobu, Ljubiša i ja ležimo, a Bata uzeo nogu od stola i kao svira violinu. Počeo je da viče na nas, da nas grdi. A Bata će njemu: “Šta se dereš?! Je l’ vidiš da sviram!” Sutradan nam se reditelj pošteno osvetio za sve. Terao nas je da se, onako mamurni, deset puta penjemo uz most, da bi nam tek na večeri otkrio da je prilikom trećeg ponavljanja scene sve bilo perfektno odrađeno.”

• Boris Dvornik.