“Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome, što ne postoji ništa za čim čeznemo.”

Kada je Stendal preminuo pronašli su jedan kovčeg pun ispisanih papira neuredno nabacanih, pošto nisu znali šta će sa njima poslali su ih u njegovo rodno mesto u arhivu biblioteke gde su godinama stajali u nekom uglu. Kasnije je jedan student pronašao i utvrdio da su papiri ispisani lepim stilom, sredio ih je i utvrđeno je da je tu, između ostalog, i rukopis Crveno i crno. Knjiga koja je imala uticaja na mnoge velike pisce između ostalih Fridrih Niče je bio veliki ljubitelj Stendalovog romana. Izjavio je da je otkrivanje Stendalovih knjiga bila prava sreća za njega, pozicionirajući ovog autora rame uz rame sa Dostojevskim, a Žan Pol Sartr u svojoj drami Prljave ruke glavnom junaku daje pseudonim Žilijen Sorel, što je ime glavnog junaka ovog Stendalovog romana. Glavni lik Žilijen je uticao na Balzakovog lika Rastinjaka, ali i na Raskoljnikova, Dostojevskog.

“Zlo na svetu ne prouzrokuju oni što kažu sve što znaju, nego oni koji kažu više nego što znaju.”

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB