“I šta vozi Batistuta?”
“Šta misliš”
“Ne znam, Ferrari?”
“Yugo… 65a crni kabrio, ja mu lično dovezo iz Kragujevca..”.
Na današnji dan, 01.02.1969. rođen je jedan od najboljih fudbalera sveta, Gabrijel Batistuta.
Gabrijel Omar Batistuta (šp. Gabriel Omar Batistuta; rođen 1. februara 1969. u Aveljanedi) je bivši argentinski fudbaler. Tokom karijere najpoznatiji je bio po nadimku Batigol, a zvali su ga i anđeo Gabrijel (šp. El Ángel Gabriel) i Kralj lavova (engl. Lion King). Smatra se jednim od najboljih napadača svoje generacije.
Karijeru je počeo u Argentini u klubu Njuels old bojs, da bi zatim igrao za velike rivale River Plejt i Boku Juniors, sa kojima je osvajao trofeje. Najveći deo inostrane karijere proveo je u Italiji, u Fjorentini i najbolji je strelac kluba svih vremena u seriji A. Kada je Fjorentina 1993. godine ispala u seriju B, Batistuta je ostao u klubu i pomogao mu da se vrati u najviši rang sledeće sezone. Iako je sa Fjorentinom osvojio trofej u Kupu Italije i Superkupu Italije 1996. godine, Skudeto je osvojio tek u sezoni 2000/01 i to sa Romom, u koju je prešao u transferu koji je tada bio rekordan za igrača koji je stariji od 30 godina. Nakon kratke pozajmice u Interu 2003. godine, karijeru je završio u katarskom Al Arabiju 2005. godine.
Batistuta je bio najbolji strelac Argentine svih vremena, dok ga 21. juna 2016. godine nije prestigao Lionel Mesi. Učestvovao je na tri svetska prvenstva (1994, 1998 i 2002. godine), osvojio je dve Kopa Amerike i Kup konfederacija 1992. godine. 1999. godine zauzeo je treće mesto na Fifinom izboru za fudbalera godine.
Evo i jednog od njegovih intervjua:
Novinar: “Jedno od vaše dece radi u fotokopirnici, zar ne?”
Gabrijel Omar Batistuta: “Da, moj sin Hoakin.”
Novinar: “Ljudi govore: ‘Batijev sin radi u fotokopirnici’, kao da radi nešto nedostojno, slažete se, ali i to je pošten posao.”
Batistuta: “Mogao bih svakome od svoje dece da dam po jedan automobil bez problema, ali ne znam da li bi ih to usrećilo, ne znam ni koliko bi ta sreća trajala. Jer kada uđu u taj auto, znali bi da to nije njihovo. Znali bi da im je to tata kupio. Razumem da je drugačiji doživljaj kada voze neki manje lep automobil, ali imaće na umu da su to sami zaradili. To što moja deca imaju svoj posao, za mene znači da sam im ja poklonio dostojanstvo.”