Dečak je prestao da pohađa svoju školu. Nije tamo išao nedelju-dve…

Leva nije imao telefon, a drugovi iz razreda su, po savetu razredne starešine, odlučili da ga posete kod kuće. Levina majka je otvorila vrata. Lice joj je bilo veoma tužno. Djeca su se pozdravila i direktno pitala:

– Zašto Leva ne dolazi u školu?

Majka je jedva progovorila:

– Neće više da uči kod vas, operisan je – neuspešno. Leva je oslijepio i ne može sam da se kreće.

Deca su ćutala, razmišljala, pogledavala se i jedno od njih je predložilo:

Vodićemo ga u školu – svaki dan ćemo se smenjivati.

– I obrnuto – poslaćemo ga kući.

– A mi mu možemo pomoći da se pripremi za nastavu – dodavali su jedan za drugim Levini drugovi iz razreda.

Majčine oči su se napunile suzama. Pozvala je djecu u sobu. Pažljivo opipavajući cestu ispred sebe, Leva im je polako prišao – s povezom preko očiju. Svi su ućutali. Tek sada su učenici shvatili kakva je nesreća zadesila njihovog druga.

Leva je uz veliki trud rekao: “Zdravo!”. Djeca su se sa svih strana takmičila da podijele:

– Sutra ću te odvesti u školu!I reći ću vam šta smo učili algebru!

– Što se mene tiče, u istoriji…Leva nije znao koga da prvo sasluša i samo je uzbuđeno klimnuo glavom. Suze su tekle niz lice njegove majke. Nakon što su otišli, djeca su napravila plan – ko će Levu odvesti u školu, kako će mu pomoći oko propuštenih časova i novih domaćih zadataka, kada će ići s njim u šetnju.

U školi mu je dječak koji je stajao pored Leve tiho rekao šta učiteljica piše na času. I kako je čitav razred ostao bez teksta kada je Leva odgovarao na pitanja! Koliko su svi uživali u njegovim visokim ocjenama – čak i više od svojih!

Leva je dobro učio.

Ceo njegov razred je počeo da postaje sve bolji i bolji u učenju.

Da bi mogla jasno da objasne Levine lekcije, sama deca su morala veoma dobro da poznaju sve gradivo. I djeca su se jako trudila. Zimi su Lea vodili na klizalište. Dječak je jako volio klasičnu muziku i drugovi su ga vodili na simfonijske koncerte.

Leva je završio školu sa zlatnom medaljom. Zatim je primljen na univerzitet. I tu je ponovo pronašao prijatelje koji su postali “njegove oči”. Nakon diplomiranja, Leva je nastavio da studira i postao jedan od najistaknutijih matematičara 20. veka – akademik Lev Semenovič Pontrijagin.

A priča je o djeci, vjeri i očima dobrote. Da vidimo!

Boris Ganago