Dokaz da uspeh ne ide preko noći je i karijera Olivera Dragojevića

Festivalski debI imao je u Splitu 1967. godine na želju Zdenka Runjića, koji je napisao većinu tekstova za njegove pesme. Oliver je nastupio s pesmom “Picaferaj”, ali ta pesma nije ušla u finale i nakon toga nikako nije uspevao da se probije. Nakon doživljenog neuspeha Oliver je naredih pet godina nastupao po raznim klubovima od Evrope do Meksika rizikujuči sve za svoj san. Bile su to noći bez sna, godine ozbiljnog vežbanja da bi došao do velikog uspeha u regionu, a i šire. Vratio se kući mršav i znatno hrapavijeg glasa.
Nakon doživljenog neuspeha, sedam godina kasnije pobedio je na istom festivalu koji je u to vreme bio internacionalan. Sledeće godine počinje njegova i Zdenkova epoha, pesma “Galeb i ja” se našla tek na osmom mestu na festivalu, ali vremenom je postala vanvremenski hit. Nakon toga je na tom festivalu pobedio još nekoliko puta-a sledeći put je bilo dve godine kasnije sa pesmom “Poeta”. U Srbiji i ostatku regiona postao je omiljen nakon serije “Vruć vetar” i naslovne numere A sad adio.

U karijeri je osvojio najprestižnije diskografske i festivalske nagrade, zatim nastupao u njujorškom Carnegie Hallu, londonskom Royal Albert Hallu, pariskoj Olympiji i Opera House-u u Sidneju. Kroz svoju karijeru objavio je 20 studijskih albuma, 5 live albuma i 10 kompilacija.

Kao dete je bio bolešljiv i zamalo je pretekao za razliku od njegove tri sestre koje su preminule, imao je i brata Aljošu, dobio je ime Oliver po Oliveru Tvistu. Bio je izuzetno siromašan, majka mu je za vreme Drugog svetskog rata bila u izbeglištvu. Rođen dve godine posle rata, dobio je usnu harmoniku od oca kada je imao pet godina i taj poklon je predoredio njegov put.