Oskar Šindler je tokom spasavanja dobio prsten od čoveka po imenu Štern, na prstenu piše „Ko spase jedan život, spasao je čitav svet“.
Kroz suze odgovorio je: “Mogao sam više ljudi da spasem, toliko sam novca bacio u vetar. Nisam uradio dovoljno, mogao sam više. Zašto sam zadržao automobil, da sam ga prodao, još deset ljudi bi živelo. Značka od zlata, dobio bih za nju još dvoje. Ili barem jednog. Još jedan život Šterne.”
“Ali Oskare vi ste spasli 1200 života i zahvaljujuci vama će živeti novi naraštaji.”

Oskar Šindler proglašen je 1958. godine, pravednikom među narodima i pozvan je da posadi stablo u aveniji pravednika u Jerusalimu. Stablo i dalje raste.

Tokom rata spasio je 1.200 Jevreja od sigurne smrti tako što ih je zaposlio u svojim fabrikama koje se danas nalaze u Češkoj i Poljskoj.

„Znao sam ljude koji su radili za mene… Kad znaš ljude moraš se prema njima odnositi kao prema ljudskim bićima.“

Stiven Spilberg je otkupio prava za film od Martina Skorsezea. Skorseze je pre toga otkupio prava od Bilija Vajldera koji je otišao u penziju. Film “Šindlerova lista” je 1994. godine osvojio 91 nagradu i sedam Oskara među kojima za najbolji film, režiju i scenario. Na desnoj slici sa Spilbergom glavni glumački trojac-Rejf Fajns, Lijam Nison i Ben Kingsli.
Scena sa “nedodirljivom” devojčicom u crvenom kaputu koja šeta getom u Krakovu, dok ljude oko nje nemačke trupe masovno likvidiraju, ne samo da je jedina boja u inače crno-belom filmu, već i simbol hvaljenog i nagrađivanog ostvarenja Stivena Spilberga. Ta scena ostala je upečatljiva kao savršeni prikaz plesa između nade i beznađa, nasilja i saosećanja, krivice i nevinosti. Spilberg je rekao devojčici da ne gleda film pre 18. rođendana, međutim ona ga je pogledala ranije, a sada kao volonter spašava izbeglice širom sveta.