Njegov lik se provlači svakodnevno kroz ruke ljudi kroz novčanicu 50 dinara, ali kada bi ljudi znali koliko je on takvih uložio u našu kulturu, koliko se žrtvovao još više bi ga cenili.
Umetnik koji se na štetu svog ličnog stvaralaštva sav posvećivao okolini i društvu u kojem je živeo, ličnost o kojoj niko nije izgovorio ružnu reč kada su u pitanju njegove osobine. Zapravo on i njegova žena sve što su zarađivali ulagali su u napredak kulture.
Bio je prvi koji je u svet umetničke muzike uveo srpski nacionalni duh. Godine 1899. je osnovao prvu stalnu muzičku školu u Beogradu, za koju je radio da bi svoj novac ulozio u nju, sada se ona zove po njemu. Doprineo je osnivanju „Prvog gudačkog kvarteta“ u Srbiji. Od oko petsto sakupljeni narodnih pesama Mokranjac je izabrao visoko kvalitetna muzička dela. Grupisao ih je po temama ili mestu nastanka. Pre toga studirao je u Minhenu, Rimu i Lajpcigu.
Mokranjac je bio genije, potpuno sam je vrlo rano naučio da svira violinu. Naziva se i „ocem srpske muzike“ .
U Beogradu 1887. godine postaje dirigent Beogradskog pevačkog društva, i na tom mestu ostaje do svoje smrti. Hor je bio veoma uspešan u Srbiji, a pod Mokranjčevim vođstvom postao je poštovan i poznat širom centralne Evrope, zatim u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj gori i Rusiji, po svojim kvalitetnim izvođenjima i repertoaru koji se sastojao od velikog broja srpskih narodnih pesama, kao i od Mokranjčevih kompozicija.
Žena na druogj slici, bila je inspiracija dvojici velikih umetnika iz 19. veka. Slavni slikar Uroš Predić je više puta portretisao svoju bratanicu Mariju Micu Predić, jedan od tih portreta je i “Vredne ručice” (1887). Potom se Marija, koja je tada pevala u horu, 1898. udala za slavnog kompozitora i profesora Stevana Stojanovića Mokranjca, koji joj je posvetio Petu rukovet. Imali su jednog sina Momčila, koji je postao uspešan profesor hemije.
Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB
