“Moja majka je umrla pre nego što sam ja postao uspešan.

Sećam se da sam imao oko deset godina. Naš stan je bio na zadnjem spratu i bilo je neverovatno hladno. Odozdo, sa ulice, prijatelji me zovu, zovu me da jurnemo svi zajedno ulicama a majka me ne pušta vani. Bio sam strašno ljut i neprestano sam vikao. Trpela je moje prigovore i nije popuštala ali tako mi je spasila život.

Vidite, svi ti momci koji su me tada zvali u šetnju više nisu na ovom svetu. Želela je da ne izlazim kasno i ne gubim vreme trčeći po ulicama, već da radim domaći zadatak.

I upravo zbog toga ja sada sedim ovde i razgovaram sa vama. Sve je vrlo jednostavno, zar ne? Ali takvi smo bili.”

• Al Paćino.
  Izvor fotografije: @AlPaciino/FB.