Dečak koji nam je poklonio detinjstvo ❤

Ne pamti školske ekskurzije, ni obične dečje igre, uvek se igrao pred kamerom i to je činio besprekorno.

Dospeo je do Holivuda i radio sa legendarnim Semom Pekinpoom koji će mu dopisati i produžiti ulogu u Gvozdenom krstu (1977). A već dve godine ranije biće istinska jugoslovenska zvezda, tokom i nakon prikazivanja Zimovanja u Jakobsfeldu.

Svuda su ga gledali i slavili, zato je, možda teže nego drugi, doživeo krvavi raspad Jugoslavije, početak rata, nacionalističko ludilo u kojem se normalan čovek zapita da li je sa njim sve u redu

Svako ima svog Slavka Štimca, dečaka i mladića koji je obeležio živote brojnih generacija Jugoslovena, zagledane u filmsko platno, ili televizijske ekrane; u vreme kada su klinci preživljavali avanture likova koje je kreirao, kada su, zajedno s njim, uživali u teško objašnjivoj darovitosti dečaka, rođenog 1960. u Konjskom Brdu kod Gospića, iz malog ličkog sela, koji će, kao u nekom tajanstvenom ritualu, prizvati magiju i lepotu, pokretnih slika i izgovorenih priča.

Mnogi će se setiti prepoznatljivih replika koje je izgovorio, ali je već u njegovom prvom pojavljivanju pred kamerom i priči o zloglasnom psu koju priča zanesenim malim čobanima bilo izvesno da u jugoslovenskoj kinematografiji ništa više neće biti isto.

–Bojan Tončić