“Kada ispružiš povjerenje onima koji ga žele i traže, ispružiš i ono najljepše od sebe. A oni ga onda ne sačuvaju.. Ispuste ga iz ruku kao izgužvani komadić papira ne misleći da time odbacuju i tvoje osjećaje… tebe,
u potpunosti kao osobu.
I kada im okreneš leđa – ništa im više nije jasno.
Jer nikad ne gledaju na vlastite postupke, pomno prateći i osuđujući samo tvoje greške.
Pa postanu i oni jedna takva greška.
Jer živ se čovjek na sve navikne..
osim na razočarenje.
Svako novo, biva mu sve bolnije.
Pa se odmakne i okrene vlastitom miru.
Ljepše je. I udobnije.
I tiho samom sebi kaže:
“povjerenje se ne poklanja svakome.”

Edina Trejić

Leptirica bez krila