Oče, a zašto ti ništa ne voliš , što mi deca i mladi volimo?
Ti ne voliš ni čokoladu , ni moderne cipele, ni skup telefon, ni kompjuter, ni brendiranu odeću ?
Ne voliš ni jagode, ni voće , ni čitanje na tell. čak pišeš sa olovkom, umesto da pišeš na kompjuteru?!
Ti si jako zaostao i staromodan, trebao bi se promeniti, ici u korak sa modom, tehnologijom, čak ti i frizura ista?
Zašto to?
Otac: Pitas zašto ?
Objasnit ću ti zašto !?
I ja sam nekada bio tvojih godina, mlad, razdragan, pun života, osmeha i sjaja u očima !
Bio sam i jak i veseo i vragolast!
Moja majka i moj otac su bili nepismeni, mama je imala dva razreda škole, a otac tri razreda škole.
Nisu se skoro znali ni potpisati, bili su sirotinja, a nisu baš vodili brigu ni o svom izgledu, popravku i izbeljivanju zuba, koži, kremama… ponekad mi je čak i bilo neugodno!
Bili su jako vreedni ljudi, napaćeni i nadasve pošteni, ali pomalo i zaostali.
Imali su oboje ispucale ruke.
Mama je prala veš na koritu, iza kuće na bunaru, bilo da je leto ili zima.
I nikada joj nije bilo teško, a znala je samo za kremu Nivea ili Solea!
Kada bi išli u grad, mama bi ponela sebi sendvič, a meni bi”Kod Mileta” kupila malu porciju ćevapa i sok popularnu “orandžadu”
Bila je jako staromodna, žvakala bi neki sendvič sa starim hlebom, vadeći ga iz cegera starog i govorila mi da nije baš obožavatelj ćevapa, dok joj se sendvič leepi za usta, pa bi ponekad sa vrhom usana pijuknula malo orandžade, da bi mogla da proguta zalogaj.
Nije voela ni autobus da koristi kada bi mi dolazila na roditeljski u školu. Iako je škola bila udaljena 3 km, mama je valjda voljela da hoda. Ja sam imao mesečnu kartu za prevoz, što su mi mama i otac uplatili!?
I otac je bio isti kao mama?!
Sećam se kada je radio na pijaci, pa leti ponese ćebe od kuće i spava na tezgi, tako da bi poranio i imao više mušterija.
Imao je kolica sa kojima je ljudima raznosio robu, zvali su je “Trokolica” !
Kupio bi on sebi jogurt i četvrt hleba i to jeo za doručak!
Da se baram sakrije, pa da ga ljudi ne gledaju, a ne da se tako ponaša, bilo mi neugodno…
Ja sam u to vreme bio baš u trendu.
Otac mi je kupio najnovije patike Adidas, imao sam i farmerke Levid i brendiranu košulju!
Znao sam za sve moguće parfeme počevši od Moshus pa do Opijuma, a i sat sam imao dobre marke “Citizen”, a bili su popularni i “Seiko”.
Mama je bila jako škrta, nikada kod frizera nije išla, već bi sebi na pijaci kupila viklere i to stavljala na kosu i onda bi stajala ispred ogledala i divila se svojoj frizuri, mada joj ta frizura i nije nešto…
Koliko je bila škrta, nije čak htela ni moj šampon od koprive da koristi kada pere kosu.
A i otac je sličan njoj!
Otac nije htio da kupi one “Bic” brijace, već kao nekada njegov otac bi kupio žilete i sa tim se brijao, po deset puta sa istim žiletom!
Godine su prolazile a ja sam rastao, bio sam moderan, naparfemisan, zgodan, nisam nigde radio, obilazio po kafiće.
A onda si ti došla!
Sećam se kao da je juče bilo!
Tvoja mama je dobila bolove, takozvane trudove!
Nismo imali auto, velik grad, nepoznata zemlja, jezika ne znamo, tek došli kao izbeglice u nepoznatu zemlju!
Radio sam kao nadničar, ne znam zanata, ne znam jezika, nemam škole za moderne poslove, nemam novaca!
Ti si se rodila u bolnici, koja je bila udaljena oko 8 km!
Bila je jaka zima, sneg i bljuzgavica!
Mi smo išli peške do bolnice, mama ti je teško disala i teturala kao pijana do bolnice, dok sam je ja držao.
Imali smo bonove za hranu, ali nismo ih mogli korisiti za prevoz, zadnji novac smo dali za kiriju!
Živjeli smo kao podstanari ( garsonjera/studio)!
Tu noć je tvoja mama ostala u bolnici, a ja sam kao zec u snegu, trčkarao od bolnice do stana pa onda nazad i tako naredna tri dana.
Nije mi smetala ni hladnoća, ni sneg, nije me zanimalo ni kako sam obučen, ni da li sam počešljan, ni da li mi je hladno, ali bio sam jako sretan!
Ti si se napokon rodila, bio je to moj najsretniji dan, 12. januar!
Prodao sam tog dana i svoj lančić u zlatari za budzašto, da bih kupio polovnu kameru za snimanje, u radnji polovne robe, da bih tebe snimao!
Bilo mi teško se rastaviti od lančića, ali za tebe mi nije bilo žao da ga prodam u bezcenje!
A onda, došla si napokon kući, sreći nikad kraja…
Nisam više mislio na kiriju, već ušteđeni novac sam potrošio za dekice, korito, sapune, kreme, pelene i patofnice za bebe!
Mama ti noćima nije spavala, a ja bih otišao da radim za nadnicu i kupovao sve šta ti je potrebno!
Posle tebe su došli i brat i još jedna sestra.
Ja i tvoja mama smo pokušali sve da vam priuštimo!
Ja sam radio dva posla, a mama je radila u hotelima, čistila sobe posle gostiju!
Znam, mizerni poslovi su to, ali šta ćeš, nemaš kud.
Vas sve je čuvala moja mama. Hranila bi vas rukama, jer je tako navikla, bojeći se da se ne ubodete na viljušku. Isto tako je mene hranila sa onom ispucalom i hrapavom kozom na prstima.
Mislio sam ići zubaru da popravim zube, ali skupo.
Kada bi išli u podavnicu, ja bih ti kupio jagode ili jabuku sa onim topljenim šećerom, a ti bi pitala “oćes li ti jednu jagodu”, a ja bih ti rekao “ma necu, ne volim jagode”, isto kao i moja mama što nije voljela ćevape!
A onda bi u mojoj glavi se pojavo lik oca i majke, spavanje na ćebetu, na pijaci i hodanje majke do škole, ili odbijanje da upotrebi moj šampon ili da uzme jedan ćevap iz lepinje, prolazili mi kroz glavu i oni mali gutljaji orandžade koje je sa vrhom usana pila, koje bi majka uzela da lakše proguta zalogaj suhog sendviča!
I one moje patike “Adidas” farmerke “Levis”…
A onda sam shvatio da nisu moj otac i moja majka zaostali i primitivni, već su ponosni i žrtvovali i sebe i svoje zdravlje darivali za mene i moju braću!
Shvatio sam da su i oni znali šta je moda, šta je izlazak, šta je frizer, šta je brend, ali odrekli su se svega zarad nas, za našu ljubav i detinjstvo!
Za naš uspeh i za našu bolju budućnost, da bi mi deca znali da pišemo i čitamo!
Danas si ti odrasla osoba!
Završila si školu, izučila zanat, imaš svoj život!
Imaš i kompjuter, moderno auto, moderni telefon, lepu odeću, zdrave zube, lepu frizuru!
A ja i tvoja mama??
Mi nemamo ništa, ali imamo vas!
Imamo ono za šta smo se žrtvovali!
Stavili smo svoje godine, život, zdravlje na ulog za vas i vašu budućnost, za vaše školovanje i vaš napredak!
Izgubili smo korak sa tehnologijom, modom, izlascima i brendovima.
Ali smo dobili vas!
I nije nam žao i ponosni smo na to!
Eto kćeri, sada znaš istinu!
Dok je slušala, počela je plakati, a onda je prišla i jako me zagrlila, jecajući i gušeći se u suzama, dok sam joj ja kosu milovao, tapšao po leđima i šapnuo “za ovaj zagrljaj sam i živio kćeri”!
Tekst je posvećen svim roditeljima i njihovoj neizmernoj ljubavi i požrtvovanosti za svoju decu kroz život! 🌍