Stara kineska priča, govori o čoveku koji nije hteo prodati svoga konja i ako je bio jako siromašan i nije više imao od čega živeti. Jednog jutra je otkrio da mu je konj pobegao.
Ubrzo su se okupili ljudi iz sela, i rekli mu: Ti nerazumni starče! Bilo bi bolje da si ga prodao. Kakva nesreća!Starac je odgovorio: Nesreća ili sreća, ko to zna?
Ljudi su se smejali starcu i rekli da je pomalo lud. Jedne noći, starčev se konj vratio, ali s krdom divljih konja. Ponovo su se ljudi okupili i rekli: Starče, bio si u pravu. Ovo nije bila nesreća, nego sreća.Starac je odgovorio: Sreća ili nesreća – ko to zna?
Starčev sin jedinac, počeo je dresirati divlje konje. Samo sedam dana kasnije pao je sa jednog od njih i slomio obe noge. Ljudi su se ponovo okupili i rekli: O kakva je ovo nesreća. Tvoj sin jedinac se ne može osloniti na svoje noge, a u tvojoj starosti bio ti je jedina podrška. Sada si siromašniji nego ikad. – Sreća ili nesreća, ko to zna? – govorio je opet starac…
I stvarno, nekoliko nedelja kasnije zemlja je ušla u rat i svi mladići iz toga mesta bili su zavojačeni, osim starčevog sina. Seljani su tugovali jer su znali da se većina mladića nikada neće vratiti. Došli su kod starca i rekli: Bio si u pravu starče! Pokazalo se da je to bila sreća.
Starac im je odgovorio: Je li nešto što nam se događa sreća ili nesreća – to samo dragi Bog zna!………………………. 🐎
