Nekad smo imali 2,6 miliona stabala duda i bili 5- ta sila u svetu u proizvodnji svile. Pojavom veštačke svile, to je od 1960- te uništeno.
Danas ima oko 2.000 stabala.

Najviše u Vojvodini oko Vršca. Duda je uvek najviše bilo u Vojvodini , jer u Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ne zasadi dud. A gajio se uglavnom beli dud, jer lišćem belog duda se hrani svilena buba.

Crni dud ima veći plod od belog i ima duplo više gvoždja i drugih vitamina, ali crni dud ima dlakavo lišće , pa ga svilene bube ne jedu , pa je crni dud bio za pekmeze, slatko, rakiju dudovaču i slično, a beli za gajenje svilene bube. Inače dud živi nekoliko stotina godina , kao dud u Bečeju danas ima 400 godina , ili dud u dvorištu pećke —–

Patrijaršije kojeg je iz Sirije doneo 1250- ih godina Arhiepiskop Sava drugi.
I još: beli dud je iz Kine , a crni iz Persije .

DRVO DUDA…ILI MURVA kako ga stariji ljudi još uvek zovu. U Vojvodini je u prošlom veku gotovo nezamislivo bilo da se drvo duda ne nalazi u dvorištu..ili na sokacima.”**

Danas se ta slika izmenila dudova skoro da nema..U 18. veku je u Vojvodini bilo cak 2.miliona stabala,
list belog duda je najbolja hrana za svilene bube koje su se koristile za proizvodnju svile u to vreme..Beli dud sazreva u junu mesecu i ima sladak ukus.

Crni dud stiže pred kraj jula meseca a njegov ukus plodova je blago gorkast.Obe vrste duda su se mnogo koristile u narodnoj medicini..koristi se plod,list i kora..
Najčešće je korišten u proizvodnji rakije dudovače,sokova i za razna slatka..

U Vojvodini u mestu Kovilj svake godine kad sazreva dud organizuje se tradicionalna rakijada..sinbolični parastos dudu..u čast ove
krasne biljke koja lagano izumire a od čijeg ploda su se nekad prehranjivale mnogobrojne porodice jer je proizvodnja svile bila na zavidnom nivou u to vreme..

Ko se nije kao dete umazao plodom duda..propustio je jedan od najlepših doživljaja detinjstva..uvek su bili najlepši komšijski dudovi…*””””