Oprosti mi, mama…

Bila sam tamo gdje si me ostavila cijela dva dana. Spavala sam pored puta. Bila sam prestravljena od buke auta, ali se nisam pomjerala. Sinoć se jedan od tih auta zaustavio i ona je izašla.

Pozvala me je na ručak, ali sam odbila. Pozvala me je da dođem spavati kod nje kući i rekla sam ne. Pokušala sam joj objasniti da sam te čekala, ali nije htjela slušati.

Izvadila je povodac i rekla da ne mogu više ostati tamo. Ugrizla sam je nekoliko puta i završila sam pišajući po sebi dok sam režala i plakala! Nije razumjela da me odvaja od tebe! Odvela me je protiv moje volje.

Bila sam tako tužna jer sam znala da ćeš biti zabrinuta. Završili smo u njenoj kući.
Stalno sam vrištala nadajući se da ćeš me čuti, ali nisi došla. Povraćala sam zbog živaca, osjećajući se tako loše.

Stalno sam joj govorila da se moram vratiti jer ćeš misliti da sam te napustila kada vidiš da nisam tu! Ja, koja te volim svim svojim srcem i dušom nisam prestala plakati otkad smo se razdvojili prije nekoliko dana. Želim da znaš da ja to nikad ne bih uradila.

Ne znam gdje si sada, niti zašto si zaustavila
auto i ostavila me tamo. Sigurno si imala nešto veoma važno da uradiš.
Možeš li me sada naći, mama?

Danas sam jela jer me boli stomak. Također, sam spavala na veoma mekanom krevetu. I slučajno sam malo mrdnula repom.
Žao mi je, molim te oprosti mi. Samo je stvarno dobra prema meni. Rekla je da mogu ostati zauvijek.

Zove me Savana, ali već imam ime. Kada me pokupiš, možeš joj reći. Vidjet ćete koliko će biti iznenađena kada joj objasniš da je ovo bila velika greška.
Jer mama, vraćaš se po mene, zar ne?

(autor nepoznat)

Ljubimci nisu za jednokratnu upotrebu.
Oni su doživotna obaveza. Oni su porodica.