“Jednog dana, umorni pas je ušetao u moje dvorište. Video sam po ogrlici i dobro uhranjenom stomačiću da ima dom i da je dobro zbrinut.

Mirno mi je prišao, pomilovao sam ga po glavi, zatim me je pratio do ulaznih vrata, polako otišao niz hodnik, sklupčao se u uglu i zaspao.

Sat vremena kasnije, prišao je vratima i ja sam ga pustio napolje.

Sutradan je ponovo došao, pozdravio me svojim veselim repom, ušao unutra i zauzeo svoje mesto u hodniku, ponovo odspavavši oko sat vremena. To se ponavljalo nekoliko dana.

Iz znatiželje, pričvrstio sam ceduljicu na njegovu ogrlicu: ‘Voleo bih da znam ko je vlasnik ovog divnog, umiljatog psa i da ga pitam da li zna da svako popodne dolazi kod mene da odrema?’

Pas je sutradan došao sa novom ceduljicom pričvršćenom za ogrlicu:

‘On živi u kući sa šestoro dece, od kojih je dvoje mlađe od 3 godine, pa pokušava da se naspava. Mogu li i ja da dođem sutra s njim?'”

Izvor fotografije: Youtube/printscreen.