Ljudi kažu, kada su razapeli Hrista, Presveta Bogorodica je skrušena bolom i obnevidela od plača hodala bez cilja, ne znajući kuda ide.
Hodajući pod teretom bola, sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća ali ne i cvetova. Nikada nije ni cvetalo.
Onako umorna je zaspala. Tada je sa drveta, polako počelo da pada lišće i nežno pokrivalo Presvetu Bogorodicu, da je ugreje.
Kada se Presveta Bogorodica probudila bilo joj je toplo. Videla je lišće po sebi. Pogledala je drvo iznad nje, bilo je potpuno bez lišća. Zato joj nije bilo hladno. Blagoslovila je drvo :”Budi blagosloveno i mirišljavo zauvek.”
U trenutku se drvo ispunilo zelenim listovima i prvi put je procvetalo mirisnim cvetovima.
I tako sve do dana današnjeg.
Tu negde, oko Vaskrsa cveta jorgovan.