Oposumi su male životinje, mogu biti teški od 0,8 do 6,4 kilograma, dok im je prosečna dužina 74 centimetara. Mužjaci su teži i krupniji od ženki. Američki oposum je jedini torbar koji je pronađen u Americi i jedini je severnoamerički torbar. Američki oposumi, imaju sivo ili smeđe krzno i bela, istaknuta lica. Imaju velike bezdlake repove, prekrivene rožnim krljuštima pomoću kojih se lako kače na grane drveća, u čemu im pomažu i male sive kandže na udovima.
Stanište oposuma
Oposumi žive u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi. Jedina vrsta koja se nalazi u Severnoj Americi je oposum iz Virdžinije, koji živi duž zapadne obale Sjedinjenih Država, i od Srednjeg zapada sve do istočne obale i preko većine Meksika i Srednje Amerike. Međutim, klimatske promene proširuju domet oposuma Virdžinije i na Kanadu. Iako oposum preferira šumovito stanište, veoma je prilagodljiv i često živi u urbanim sredinama.
Ishrana
Hranu često traži među otpacima i đubretom. Prvenstveno je čistač, hrani se lešinama, smećem, hranom za kućne ljubimce, jajima, voćem, žitaricama i drugim biljkama. Oposumi takođe jedu insekte, druge male beskičmenjake, ptice i njihova jaja, glodare i žabe.
Razmnožavanje oposuma
Oposumi su usamljene životinje. Mužjak privlači ženku posebnim zvukom. Par se nakon parenja razdvaja. Ženke rađaju brojne (ponekad čak i 50) još nedovoljno razvijene mladunce. Mladi se nakon rađanja kao i kod ostalih torbara penju do majčine torbe gde provedu dva i po meseca. Ženka ima samo 13 sisa, tako da najviše 13 mladih može preživeti. Oni se zatim penju na leđa svoje majke i ostaju kod nje četiri ili pet meseci pre nego što se konačno ne osamostale.
U divljini, oposumi žive od jedne do dve godine. Ovaj kratak životni vek tipičan je za torbare. U zatočeništvu može da živi i do četiri godine.
Oposum pada u nesvest kad se uplaši
Kad ih ugrozi neki neprijatelj, pojedine životinje hrabro prihvataju borbu, dok druge podviju rep i počnu da beže. Međutim oposum, pribegava drugoj taktici: kad se nađe u opasnosti, on pada u nesvest i izigrava mrtvaca!
Kad se taj plašljivi drugar onesvesti, njegovo telo postaje kruto kao čelik. Zbunjena grabljivica može da ga gurka, da ga kotrlja, da ga odigne sa zemlje — a on i dalje ostaje potpuno nepokretan. Većina grabljivica neće da jedu životinju koju nisu same ubile i, posle nekoliko pokusnih gurkanja njuškom ili nogom, odlaze svojim putem da potraže novu žrtvu. Nakon otprilike dvadeset minuta oposum otvara jedno oko, baca brz pogled proveravajući da li je sve u redu, a onda se polako osovljuje na noge i odlazi.
Naravno, oposumova varka nije uvek uspešna, i mnoga od tih bespomoćnih stvorenja nemaju sreću da se živa i zdrava probude iz svojeg simuliranog “mrtvila”.
Populaciji oposuma ipak ne preti opasnost da će biti istrebljena, jer ta kukavička stvorenja su najplodniji sisari koji postoje. Ženka oposuma može da se okoti tri puta tokom jedne godine!
Oposumi i ljudi
Iako nije agresivan, oposumi nisu idealani kućni ljubimac. Prvo, nezakonito je držati oposuma kao kućnog ljubimca u mnogim državama, osim ako imate dozvolu za rehabilitaciju divljih životinja ili dozvolu za hobi. Čak i tada, držanje ovih živatinja predstavlja pravi izazov, jer su noćne životinje koje zahtevaju raznovrsnu ishranu. Divlji oposumi su korisni za okolinu jer kontrolišu populacije krpelja, glodara i zmija. Za razliku od mnogih sisara, oni nisu podložni besnilu.
Oposumi otporni na zmijski otrov
Još su od 40-ih godina prošlog veka naučnici utvrdili da američki oposumi imaju neki vid imuniteta na zmijski otrov. U krvi oposuma otkriveno je jedinjenje koje neutrališe zmijski otrov. Ovo u budućnosti može dovesti do rešenja u pronalaženju univerzalnog seruma (protivotrova). Ako znamo činjenicu da čak 94.000 ljudi umre svake godine od posledica ujeda zmija, možemo delimično shvatiti kakvu važnu stvar za čitav ljudski rod u svojoj krvi nose ovi mali torbari.
Izvor: zrnoznanja.com
Autor: Predrag Konatarević