,,…Carski pingvini prvi put počinju da se razmnožavaju kada napune približno pet godina. Oni putuju čak 90 km u unutrašnjost kopna, da bi stigli do oblasti gde će da se pare. U koloniji za razmnožavanje svi mužjaci i ženke nalaze svog para. Carski pingvini su izrazito monogamni organizmi – privrženi su svom paru tokom cele godine. Međutim, svake naredne godine traže novog partnera sa kojim će se pariti.
U ovom pustom, snegom prekrivenom svetu, pravljenje gnezda ne predstavlja problem, zato što carski pingvini i ne prave gnezda. U maju ili junu, ženka snese jedno jaje, teško 450 grama i daje ga svom partneru. Ona tada putuje do mora da bi se hranila, a vratiće se baš kada bude vreme da se pile izleže. U narednih 65 dana, jaje neprekidno čuva mužjak na svojim nogama, pokrivajući ga kožnim naborom na kojem nema perja. On se za to vreme neće hraniti – preživeće zahvaljujući masnim zalihama i najvećim delom će prespavati, kako bi sačuvao što više energije. Ako se pile ipak izleže pre nego što se majka vrati, mužjak će ga hraniti belom, mlečnom materijom koju produkuje žlezda u jednjaku.
Posle otprilike dva meseca, ženka se vraća. Ona pronalazi svog partnera među stotinama drugih mužjaka i preuzima brigu o mladunčetu, hraneći ga hranom iz svog želuca. Mužjak tada odlazi u more da se hrani, ali zbog otapanja leda će ostati kraće nego prošli put. Vratiće se nakon nekoliko nedelja, kada će oba roditelja da greju pile na svojim nogama, hraneći ga iz svojih usta u narednih osam nedelja. Posle toga je dovoljno odraslo da i samo bezbedno može da stane na led. Najzad, roditelji i pilići se vraćaju u more, da bi proveli ostatak leta tamo da se hrane.
Kada su mladi konačno spremni da brinu o sebi, već je decembar. Tada je na Antarktiku leto. Tokom zime, najbliža nezaleđena voda može od kolonije biti udaljena i do 80 km. U leto, led na kome su se izlegli pilići, počinje da puca, pa ih do mora ne čeka dalek put. Odrasli odlaze kako bi iznova započeli ciklus, pa mladi moraju da nauče da plivaju i sami nalaze hranu”.

Wikipedia