Dugi niz godina ljudi se pitaju zašto se ptice poredjaju na ovaj način. Ovo je zaista neverovatno, jer je priroda smislila idealan način koji omogućava pticama da pređu ogromne udaljenosti, bez skretanja sa kursa. Svaka ptica koja maše krilima obezbeđuje podizanje ptici odmah iza nje. Tako, zahvaljujući obliku klina, celo jato povećava brzinu leta za najmanje 71%, u odnosu na brzinu koju svaka ptica može da razvije pojedinačno. Ovo znatno smanjuje opterećenje pticama, tako da mogu da lete na velikim razdaljinama.
Na čelu klina je vođa, najjači i najotporniji. Mahanje njegovih krila stvara snažne vazdušne struje, pružajući dodatni protok vazduha onima koji lete iza. Druga karika olakšava rad trećoj, i tako dalje redom. Najstarije i najslabije ptice uvek lete na kraju klina – tu je otpor vazduha minimalan. Ptice koje lete iza, bukvalno lebde na vazdušnim talasima koje stvaraju oni koji lete ispred. Takođe je neverovatno da ptice koje lete u klinu mogu da razviju brzinu od 80 km/h i održavaju je tokom celog leta.
Vođa jata, po pravilu, uvek postaje stara, ali još uvek jaka ptica, koja je letela više puta, i koja tačno zna put. U klinu bi trebalo da bude nekoliko takvih ptica, i sve lete na čelu. Čim se vođa umori, povlači se i leti na kraj klina da se odmori, a drugi zauzima mesto vodje. Tako se smenjuju tokom celog putovanja.
Zanimljivo je da krik koji čujemo iz klina koji leti nebom, ispuštaju samo ptice koje lete iza. Na taj način podržavaju ptice koje lete napred i ohrabruju ih da ne usporavaju. Čim jedna ptica ispadne iz opšteg jata i pokuša da leti sama, odmah oseti težinu i otpor. Stoga se vraća u jato.
