Stvarno mi se svidio jedan psiholog. Veoma
pozitivne stvari je rekao dami koja je, nažalost,
nabrajala ono što nema.
Nema pravih prijatelja.
Nema dobre plate.
Nema pristojnog auta.
Nema pristojnog stana.
Mladosti više nema.
I nema nade da će imati sve to jednog dana…

A, tako fini bradati psiholog popravio je naočare i veselo rekao:
-Naravno, nemaš ti mnogo. I lista bi se mogla nastaviti. Nemaš ni tešku bolest, koja je neizlječiva. Nemaš ni milionski dug. Nemaš ni odgovornosti za nekoga, za bolesnog rođaka ili mentalno retardiranog starca. Nemaš ni grbu. I nemaš ni invaliditet. Mnogo je stvari koje ti nemaš. I ako zapišete ono što nemate, vaše raspoloženje će se odmah popraviti. I biće nade da ne samo da neće postojati, nego se neće ni desiti.
I dama je mislila, proračunala u mislima i nasmiješila se.
Dakle, nemamo puno stvari. I ne moramo imati. A, sve ostalo se može zaraditi, poboljšati, dobiti na poklon ili jednostavno uraditi privremeno i nema problema. Glavno da smo živi i zdravi. I da su voljeni živi i zdravi. I da se nije desilo ništa loše. I to je već dobro. Ovim ćemo početi, kako kažu, nabrajati ono što nemamo.
(Anna Kiryanova)