,,Играјмо тај Танго смрти, као некада пре”…

Са једне стране “еl pibe de oro” (златни дјечак), са друге “дечко који обећава”…
Taко су Аргентинци углавном гледали на два своја најбоља фудбалска мага у дужем временском раздобљу.

Иако је Дијего Армандо Марадона водио раскалашан живот умногоме обиљежен пороцима и аферама, а Лионел Меси носио репутацију доброг момка градећи блиставу каријеру испуњену многобројним трофејима и признањима, знак једнакости између два аса је било тешко повући.Посебно у главама милиона Аргентинаца. Фалило је мало, фалило је много, један корак, а тако крупан.

Дијегу се праштало све па је у вези с тим и настала она кованица, “није важно шта си урадио са својим већ шта си урадио са нашим животима”. Тако је он освајањем титуле свјетског шампиона 1986. (успут избацивши Енглезе, љутог ривала на терену, још љућег ван њега) постао идол нације којој фудбал није национални спорт, али је насушна потреба. Узгред набацивши терет на плећа наследницима међу којима се истакао клинац из Росарија. Клинац који је у Европу стигао потписом на папирној марамици како би најпре ријешио проблем раста, затим и показао шта зна са фудбалском лоптом. А знао је као мало ко…

Када је прије 15 – 16 година Меси у полуфин. Купа Краља надмудрио 5 играча и голмана шпанског Хетафеа (буквално пресликавши Марадонин гол Енглезима са СП 1986.) сви су пред собом угледали Дијегов alter ego. Освојио је прегршт трофеја, укупно 4 Лиге шампиона, 7 Златних лопти, постигао преко 750 голова, али се трофеј првака свијета измицао као варљиво привиђење.

Често су на том путу стајали Њемци, да би некада и “гаучоси” и њихов темперамент били себи велики противници. Промашио је Меси сјајну прилику у финалу СП 2014. како и сам каже, пратило га је све то. Саудијска Арабија је била једна од “нагазних мина”, од оних које су могле распршити и последњу наду, многи су то и очекивали, али дечко који обећава је постао озбиљан човјек од ријечи, запушио уста критици и позлатио последњи степеник до фудбалског Олимпа.

Није ово била најбоља Аргентина, није ни фудбал оно што је био (новац је учинио своје), ама није ни Лео у идеалним годинама. Било како било, узео је оно за шта је дошао и сада ће док је свијета и фудбала потпуно заслужено, попут еха, одзвањати – аnkara Messi, ankara Messi, ankara Messi… С правом, у част једног од највећих фудбалских мађионичара.

Дијего засигурно не би био љубоморан, напротив. Можда однекуд гледа и смије се са Синишом јер је и Небеска Лига Шампиона добила озбиљно појачање.

Novak Grebostrek

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments