Izvor: https://www.nezavisne.com/

Njoj su bili posvećeni najljepši stihovi legendarne ‘Riblje čorbe’. Bila je jedna od najtraženijih manekenki sedamdesetih godina, djevojaka koje su u Jugoslaviji radile punom parom. Nije tada bilo puno njih koji su snimali reklame i nosili revije pa je Biljana Nevajda Šević bila tada jako zaposlena.

U međuvremenu je život promijenila, okrenula se poslu ugledne galeristkinje, postala srećno udata majka, danas i baka. Ponosna je Biljana na sve što je u životu prošla, a činjenicu da je za Boru Đorđevića bila fatalna – tada nije shvatala, piše 100posto.hr.

U svijet manekenstva ušla je zbog svoje visine, prije toga bavila se gimnastikom, a onda je 1968. godine definitivno otišla u svijet ljepote. Inspirisala je i neke od kreacija za Kristiana Diora, a na prostoru bivše države putovala je više puta mjesečno. Trideset reklama je snimila u Sloveniji, a u Dubrovnik je putovala i do pet puta mjesečno, pričala je u intervjuu prije pet godina.

Svijet poznatih i slavih doveo ju je i do Bore Đorđevića. U redakciji tadašnjeg časopisa ‘Nada’ bila je veče posvećena ženama ambasadora, a na istoj je i Biljana bila gost. Prisjetila se da su tada svirali Balašević i Bora.

Dok je svirao “Lutku s naslovne strane”, Bora je prvi put vidio Biljanu. Prošlo je desetak dana, a Đorđević je bio u Splitu. Bila je i Biljana pa su se zapričali i roker je potpuno poludio za lijepom manekenkom.

Veza je potrajala šest mjeseci, a Biljana je otkrila medijima da Bori nikad nije potpuno vjerovala pa  je odlučila da ga ostavi. U tom se trenuku i zaljubila u drugog, pa je zbog toga napustila i Boru i Beograd. Odselila se u Sarajevo i život joj je otišao u nekom drugom pravcu, udala se i dobila dijete.

Jedna od najljepših djevojaka s Dedinja lomila je muška srca, a Bora joj je napisao čak tri pjesme, od kojih je najpoznatija “Ostani đubre do kraja”. Kada su se rastajali, stihove joj je i pročitao.

“Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo ‘Pod lipom’ da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem, kad tamo… Baš kao u pesmi: ‘Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete’ . Sednemo za sto i on mi onako u dahu, iz svoje čuvene sveske, u koju je pisao stihove, pročita: ‘Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!’ U prvi mah mi je to ‘đubre’ zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to ‘đubre’ zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma! Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uopšte me nije doticala”,  rekla je Biljana Telegrafu gotovo 40 godina nakon što je pjesma ugledala svjetlost dana.