Tradicionalno, duga kosa je oduvek bila simbol muškosti. Dugu kosu su imali svi veliki ratnici u istoriji, od Grka koji su pisali da mrze kosu svojih heroja, do Nordijevaca, od američkih Indijanaca poznatih po dugoj sjajnoj kosi do Japanaca. Što je kosa bila duža i lepša, ratnik se smatrao muževnijim.

Vikinzi su zadržali svoje pletenice i odrezivali su pletenicu kad izgube čast.

Rimljani su bili ti koji su “izmislili” kratku kosu, verovali su da to u bici daje odbrambenu prednost jer protivnici ne mogu da ih zgrabe za kosu, a takođe kratka kosa im je pomagala da se lakše raspoznaju na bojnom polju.

Međutim, u isto vreme to je bila i politička odluka, a carevi su nametnuli ovaj običaj muškarcima kao oblik političke i društvene kontrole.

Mnogi narodi su nastavili da održavaju tradicionalni običaj povezivanja duge kose sa muževnošću čak i nakon rimskih invazija, sve dok nije bilo društva koja su prisiljavala muškarce da nose perike jer im prirodna kosa nije bila dovoljno lepa, na primer u Francuskoj u 13. veku.

Kratka kosa kod muškaraca je relativno nov “izum” koji nema nikakve veze sa estetikom.

Danas je muškarci nose kratko ošišanu, jer su ljudi koje su Rimljani pokorili usvajali taj običaj generaciju za generacijom, a mi smo ga nasledili.

Pored razloga koje su Rimljani imali za šišanje, kratka kosa je postala simbol poniženja. Kada je ratnik zarobljen, seče se njegova kosa da mu se oduzme lepota i da se ponizi. Ovaj običaj je nastavljen u današnjoj vojnoj službi.

Kada novi vojnici počnu svoju obuku, prvo što urade je da im ošišaju kosu kako bi potkopali njihovo samopoštovanje, učine ih pokornim i nateraju ih da vide ko je glavni.

Duga kosa je oduvek simbolizovala slobodu.

Izvor fotografije: @nativerickmora/IG.