Planeta Zemlja je veoma mala pozornica u ogromnoj kosmickoj areni.

“Vojadžer 1” je 14. februara 1990. godine poslao poslednju fotografiju pre nego je zauvek isključio svoje kamere. Sa daljine od 6,4 milijardi kilometara i na 32 stepena iznad ekliptičke ravni snimio je planetu Zemlju. Zemlja je zahvatila smo 0,12 površine jednog piksela.
Iako misija “Vojadžera” nije bila da snima Zemlju, na predlog Karla Sagana to je učinjeno. Inspirisan fotografijom, Karl Sagan je napisao:

“Pogledajmo ponovo tu tačku. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj su svi koje volite, svi koje znate, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikada postojalo, živelo svoj život. Skup naše radosti i patnje, hiljade samouverenih religija, ideologija i ekonomskih nauka, svaki lovac i pustinjak, svaki heroj i kukavica, svaki tvorac i uništavač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki zaljubljeni mladi par, svaka majka i otac, dete, izumitelj i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvezda, svaki vrhovni vođa, svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste živeo je tamo – na trunci prašine koja lebdi u sunčevom zraku.

Pomislite na beskrajne okrutnosti stanovnika jednog ugla ovog piksela na jedva uočljivim stanovnicima drugog ugla pikesela, koliko su česti njihovi nesporazumi, koliko su željni ubijanja jedni drugih, koliko gore u svojoj mržnji. Pomislite na reke krvi koje su prolili svi ti generali i carevi, da bi u slavi i trijumfu postali kratkotrajni gospodari delića te tačke.

Rečeno je da je astronomija iskustvo poniznosti i izgradnje karaktera. Možda ne postoji bolja demonstracija gluposti ljudske gordosti od ove daleke slike našeg malenog sveta. Za mene to naglašava našu odgovornost da se jedni prema drugima odnosimo ljubaznije i da sačuvamo i negujemo bledo plavu tačku, jedini dom koji smo ikada imali.