Ovaj mladi Iračanin je u svojoj kući sklanjao trideset i troje siročadi, a obećao je sebi da će se brinuti o njima dok ne odrastu i sami se suoče sa životom. Zove se Hišam i ne ide na spavanje dok se ne uveri da su sva siročad dobro.Priča im lepe priče, priča šta mu se desilo tokom dana, jača njihov karakter predivnom mudrošću i priča divne situacije iz život, pruža im ono što im treba i žrtvuje svoje vrijeme za njih. On kaže: “Usrećiti dijete na ovoj zemlji je lijep čin ibadeta koji osvježava i jača dušu.” I oni su bili veoma srećni sa njim.
Hišam je odrastao i ova djeca su odrasla, pa su postali inženjeri i učitelji, a danas pomažu Hišamu da odgaja novu generaciju djece bez roditelja i tako dobrota ostaje u ovom narodu do Sudnjeg dana