Рођен у Београду 1955. Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јун 1991 — јул 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве. У овом периоду је написао успомене Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995).

Спасио више од 1.000 живота на бојишту, оперишући некада и по три војника истовремено, радећи у ратној болници на пољу и то некада и по 5, 6 сати без престанка. Често као једини хирург на подручју Српског Сарајева. Ту је обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом. Због тога је одликован орденом Крстом милосрђа Републике Српске.Умро је у Нишу 14. априла 2020. године. Нишка Медицинска школа названа је по јунаку, као и улица између старе и нове зграде Клиничког центра Ниш.

У Источној Илиџи је почетком 2024. откривен споменик др Лазићу!

СЛАВА МУ И ХВАЛА @lazanova

Иза себе оставља своју децу, породицу, потомке, дивне и часне људе, родољубе.

Preuzeto: Dnevna doza Beograda/FB