Срела сам је у једном бутику на Врачару. Зове се Јелисавета Ђорђевић, има деведесет година! Хода по крају, модира се. Управо завршава разговор ајфоном и наставља причу о животу са мном и продавачицом. Поучава: “Човек мора бити савремен, не може живети у прошлости. Дружим се са млађима, одржавам контакте са људима, ја све организујем, не због њих, него због себе…”
Стајала је пола сата и живо гестикулирала. Каква енергија! Издиктирала ми је број телефона и електронску адресу. Толико је дражесна да сам је чврсто загрлила на растанку. Видећемо се опет.
Неким људима хрлимо, друге заобилазимо… Јелисавета располаже великим талентом за живот. Давно је схватила шта је уметност живљења. У бутик покаткад наврати да се освежи нечим лепим. 🌸Иако више није млада, доприноси лепоти града.
Mirjana Bulatović