Pre pet godina je Alena, Anesa i Amela napustila majka a otac nije imao uslove da o njima brine. Takve okolnosti su dovele do toga da je život ove dece trebalo da se nastavi u Domu za decu bez roditeljskog staranja. Njihov deda to nije želeo da dopusti i od tada je krenula borba šezdesetsedmogodišnjeg Jusufa Mujića iz Tuzle i njegove supruge.

“Kada tako nešto čujete, to je jedan veoma težak i jak udarac, jedna naporna borba. Pola godine sam se borio da oni ostanu kod mene. Najmlađi je imao samo dve godine i kako ih dati u dom pored živog dede i babe. Ja sam ih uzeo u ruke i doveo svojoj kući.”

Nakon uspešnog završetka programa oko hraniteljstva, Centar za socijalni rad, dodelio im je unuke.

Najmlađi Amel imao je samo dve godine kada su brigu o njemu preuzeli baka i deka. Sada je drugi razred osnovne škole. Bavi se karateom i kako kaže, ima velike snove. Karateom se takođe bavi i jedanaestogodišnji Anes. On u budućnosti želi da bude trener karatea. Kao najstariji, Alen je od njih trojice najuspešniji karatista. Ima preko 44 medalja sa različitih takmičenja, a prvu medalju osvojio je sa samo deset godina.

Ponosnom dedi, svaka medalja ali i dobra ocena u školi izmami suze radosnice.

“Ja sam veoma ponosan, malo je to teško i opisati. Imam 67 godina i nadam se da sam učionio za njih koliko sam mogao.”

Gospodine Jusufe SVAKA VAM ČAST.

Izvor fotografija: Youtube/printscreen
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.