Zaboravljen običaj na selu.

Možda to i nije bio običaj svako jutro izbacivati posteljinu na prozor, pre je to bila kultura življenja, higijena. Znalo se, prvo čaršavi sa dušeka, zatim jorgani, ćebad, pa tek jastuci, a pored jastuka spavaćice i pidžame.

Spavaće sobe su bile okrenute ka istoku. Prvo jutarnje sunce milovalo je posteljinu još toplu od dečijih tela. Čist seoski vazduh uvlačio se u jastuke koji su uveče u sobi, na krevetu mirisali na čisto.

Zimi bi držali ceo dan otvoren prozor sa posteljinom na njemu, a uveče se spavalo u hladnim sobama. Nije se ložilo zbog “zdravlja”.

Imali smo svoju šumu, te nam drva nisu nedostajala.

Sada je tu internet da sve “pokaže”, a slabo koga da nešto nauči.
Svako vreme ima “svoju” decu. ❤️