Jutrom je kod starice koju su izdale noge… U podne presvlači i hrani zanemoćalog deku… Pred veče neguje dementnu ženu u devetoj deceniji života… Pa onda nazad kod nesretnice uz koju mu je počeo “radni dan”.

Pešice, s kraja na kraj grada juri Miloš Simeunović (30), nezaposleni medicinski tehničar iz Užica da pritrči u pomoć starim i bolesnim. O četvoro nevoljnika u poznim godinama trenutno brine, i drugima se nudi da im se nađe pri ruci, usluge ne naplaćuje.

• Da ne bih sedeo dokon pošto posla za mene nema, rešio sam da pomažem sugrađanima koje su stigle godine i bolest. Najpre što volim to da radim… Drugo, uverio sam se da zdravstvene institucije ne pružaju svima dovoljnu pažnju, a tehničari iz kućne nege ne mogu sve da postignu – priča Miloš za “Blic”.

Zvoni mu telefon…

• Ne, ne, ne dirajte. Rana mora da se previje. Ne smete sami da se pomerate. Eto me čim pre – odgovara Simeunović.

U toj humanoj trci hrani, presvlači, previja, prinosi lekove, na rukama prenosi, vida rane, uvek uz dozu reči utehe i ohrabrenja.

• Ovakve kao Miloš majka više ne rađa. Moja tetka je stara, psihički bolesna, pritom je nedavno operisala kuk. Ne mogu sama ni da je okrenem, kamoli nešto više da joj pružim. Zovi hitnu, zovi bolnicu… ma svi digli ruke od nje. Zovnem Miloša – eto ga odmah. Da ga nije, ne bih znala ni šta ni kako – hvali ga Užičanka Mila Lazić.

Srećan je, istovremeno i tužan što se pročula njegova humanost.

• To mi daje nadu da se dobročinstvo još ceni i veru da se dobro dobrim vraća. Opet, puno je naroda o kome nema ko da se stara, a malo onih kao ja da ponudim i pružim pomoć. Barem kad bih imao automobil… Često me slomi umor, učini mi se da je fizički neizdrživo… A onda me pokrene neka energija ne da mi da stanem – priča Miloš, ograđuje se od samohvalisanja.

Nekima koji na noge više ne mogu i kojima se život primakao kraju, dovoljno je samo da ih Miloš prinese prozoru, da vide sunce, nebo…

• Voljan sam da pomažem, ako treba po ceo dan i noć, ali ni ja ne mogu ovako doveka. U ovoj zemlji sreće nema, moraću uhlebljenje da potražim u inostranstvu – prenosi Simeunović.

Pre nego što ode ima želju…

• Da okupim, nekako organizujem mlade medicinare, bez obzira da li rade ili su nezaposleni, da slede moj primer. Da začnem priču koja će trajati i kada ja budem daleko odavde. Neka im je za nauk svima da će doći u godine kad će im trebati tuđa ruka i pažnja – ukazuje diskretni junak. 🧔🏼‍♂️❤️🌍