NEVERA U VERU! 🤔😥

Zadnjih godinu dana, monah Sava i njegovi psi postali su više nego poznati, osvojili titulu mladog svetskog prvaka i državnog prvaka, i bili prvi u intermedia razredu na evropskoj izložbi u Budimpešti

“Želeo sam da spojim tradiciju i veru. Da rasu šarplaninca, koji važi za najboljeg čuvara, predstavim kao deo našeg identiteta. Želeo sam da ovo bude priča o ljubavi prema životinjama, a ne o profitu i politici.”

Ovako govori monah Sava, nakon što je sa 10 šarplaninaca proteran iz manastira Dubašnica smeštenog duboko u planinskom masivu Kučaj. Tamo gde su uslovi života izuzetno surovi i divlji. I bez sumnje nisu za svakoga.

Priču o monahu i njegovim psima, od kojih je jedan postao državni i svetski prvak, pa na neki način i zaštitni znak Dubašnice, prvo je ispričao Dragan Babić, vlasnik odgajivačnice “Srpski lav” koji je pratio Savine uspehe.

• Postali su zapaženi kada su prošle godine došli na izložbu u Kraljevo i kada su ljudi uvideli sinergiju između monaha i psa. Za ovih godinu dana, postali su više nego poznati, osvojili i titulu mladog svetskog prvaka i državnog prvaka, i bili prvi u intermedia razredu na evropskoj izložbi u Budimpešti. Od svih titula i počasnih naziva, bitno je to da je cela Srbija i pola Evrope čulo za Šarplaninac manastir Dubašnica, da se u jednom monaškom skitu daleko od urbane pa i seoske sredine gaje šraplaninci i da ljudi imaju veliku želju da posete Dubašnicu – navodi Dragan.

Mnogi su, dodaje, pomagali oca Savu i njegovu volju da istraje tamo “gde je lepo da se ode na par dana, ali gde su životni uslovi jako surovi”.

• Nije ni Sava sedeo skrštenih ruku. Borio se da Dubašnica postane prepoznatljivo mesto, da se skit uknjiži na SPC, da se ogradi prostor gde će moći da se gaje i psi i ovce i koze. I gde će monasi imati želju da se zadrže duži vremenski period – kaže Dragan.

Odlukom ktitora, Sava je krajem maja dobio naredbu da se zajedno sa psima iseli iz Dubašnice. Prema Draganovim rečima, to niko nije očekivao s obzirom na to koliko je Sava uložio sebe u Dubašnicu.

• Da nije tih pasa, teško da bi bilo ko pomislio da uopšte ode tamo – zaključuje Dragan.

Na pitanje šta se desilo, monah Sava odgovara da nema precizan odgovor. Zvanično je, kaže, izbačen zbog pasa, ali on misli da je posredi nešto drugo.

• Ne znam šta bi mogao biti pravi razlog. Ovo nije profitabilna, niti politička priča. Iz manastirskog ugla, želeo sam da kroz gajenje te rase čuvam tradiciju, da iskažem naš identitet. Psi su socijalizovani i sjajni su čuvari. Jednu ženku sam, besplatno naravno, poslao u Francusku gde čuva decu sa hendikepom. Ljudi su oduševljeni, svaki dan šalju snimke, njih stvarno svi obožavaju – priča Sava punog srca o svojim psima.

Kako kaže, čak je i gradonačelnik dao materijal s kojim je tek trebalo da urede prostor oko manastira, ali izbacivanjem njega i pasa sve je to stopirano.

• Ovo je divljina. Psi su oterali vukove, jednom su reagovali na medveda da me upozore. Čak su ispraćali planinare koji su ovuda prošli. Oni nisu mogli da veruju koliko su psi dobri i verni – dodaje ovaj monah.

Zahvaljujući dobrim ljudima, trenutno je, kaže, smešten u kućici pored Bora i traga za manastirom koji bi ga primio.

• Zbog pasa svi nađu neki izgovor. Meni to nema smisla. Psi su ljubav i tu nema ništa što je u suprotnosti sa verom – kaže on.

Upravnik kancelarije za informisanje Eparhije timočke, kome ovaj manastir pripada, protonamesnik Zoran Golubović, nije želeo da govori o ovom slučaju.

Inače, Dragan je sa nekolicinom meštana pokrenuo i akciju za pomoć šarplanincima o kojima Sava ne može sam da brine. 🧔🏻‍♀️🐶❤️🌍