“Desilo mi se jednom da je kod ćivota Svetog Vasilija ušao jedan momak, onako, u papučama i šortsu, i nosi jednu limenku sa Fantom. I pošto ja sad imam neko nastrojenje da odmah zavedem neki red tamo, kao sveštenik, ja ga gledam i kažem:

‘Ne mogu da verujem da čovek nosi limenku sa Fantom i ide pravo na ćivot Svetog Vasilija Ostroškog?!’ Ali, kažem sebi: ‘Ajde, neću ništa da mu pričam, ajde da sad ne pravimo svađu… pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot, onda ću da reagujem’. On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite, ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari: ‘Magarče jedan, je l’ im’o iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, đe ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud…’, ja to sve u sebi govorim o tome momku.

On je prišao… e, da li je on sad osetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže: ‘Oče, je li vruće?’ Ja kažem: ‘Pa, jest’…’ Kaže on: ‘Evo malo soka da se osvežite.’

Eto kako srce radi, kako duša radi… a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti: On je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem, i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari! U suštini, Hristos kaže:

‘Ne sudite, da vam se ne sudi.’

Nemojte nikoga nikada da osuđujete.“

• Otac Gojko Perović.