Godine 1867, sa samo 17 godina Karolina Valter je umrla od tuberkoloze. Ožalošćena njena sestra Selma je naručila vajara da iskreše sablasno lep spomenik po kojem će je pamtiti.
Na grobu se vidi Valentina kao da je upravo zaspala dok je čitala. U otvorenoj knjizi posetioci mogu da pročitaju:

“Sigurno je Božijoj mudrosti da se moramo rastati od naše najdraže voljene osobe”

Sam grob je prilično običan, jer nije neobično za taj period da član porodice napravi takav spomenik izgubljenoj voljenoj osobi.
Međutim, ono što je neobično je činjenica da se sveže cveće neobjašnjivo pojavljuje na grobu od kada je devojka umrla.

Karolina Valter je mrtva više od 150 godina, a njena sestra i svi ljudi koji su je poznavali u životu, odavno su umrli.
Ipak, svakog dana, bilo kiše, snega, sunca, sveže novo cveće pažljivo je uvučeno ispd ruke statue.

Kažu da njen ljubavnik nije mogao da preboli njenu smrt, pa joj je svakodnevno donosio sveže cveće na grob.
Međutim, nerešena je misterija ko nastavlja ovu tradiciju do danas.

Ko zna, možda je ljubav besmrtna ili cveće ostavlja neko ko veruje u večnu ljubav❤

Na groblju Breisgau, Švarcvald, Nemačka.