Jedan čovek bez posla se prijavio na oglas u Microsoftu za radno mesto “čistač kupatila”.
Direktor za ljudske resurse ga je primio na razgovor i posle kratkog testa mu reče:
“Primljeni ste. Ostavite mi vaš e-mail, tako da vam mogu poslati ugovor i spisak vaših dužnosti”.
On jadnik, zbunjen, odgovori da nema kompjuter, pa samim tim ni e-mail. Direktor odmah odgovori:
“E pa onda, žao mi je, ako nemate e-mail, virtualno znači da ne postojite, tako da vas ja ne mogu primiti…”
Očajan sirotan izađe iz sedišta Microsofta, bez predstave šta bi mogao raditi sa samo deset dolara u džepu. Uputi se prema supermarketu i tamo kupi gajbicu sa deset kilograma jagoda. Za kratko vreme proda sve jagode na komad, idući od vrata do vrata i do podne duplira početni kapital. Iznenađen i s entuzijazmom, ponovi istu stvar tri puta i vrati se kući sa 60 dolara.
Brzo je shvatio da bi mu je to omogućilo da preživi pa ga je počeo primjenjivati u kontinuitetu, izlazeći uvek rano ujutru i vraćajući se kući uvek kasno uveče. Radeći tako, svakodnevno je uvećavao svoj kapital. Za kratko vreme je kupio ručna kolica da bi mogao povećati obim posla, a kasnije ih je zamenio jednim kamiončićem. Radeći tako, u roku od jedne godine, postao je vlasnik male flote vlastitih motornih vozila. Za pet godina je postao vlasnik jedne od najvećih mreža za distribuciju namirnica u SAD-u.
I tako, misleći na budućnost svoje porodice, odluči osigurati svoj život. Pozvao je brokera kako bi potpisao polisu osiguranja. Broker ga na kraju razgovora pita za njegov e-mail da bi mu poslao prospekt osiguranja. Junak ove priče mu odgovori da nema e-mail.
“Baš čudno.”, prokomentirao je broker.
“Nemate e-mail, a uspeli ste napraviti imperiju. A zamislite gde biste bili, da ste ga imali.”
Čovek se zamisli, pa odgovori: “U Microsoftu, čisteći WC šolje”.