Sandro Botičeli je na neki način ustanovio ideal lepote 20. veka, iako je živeo u 15. veku

Simoneta Vespuči bila je muza brojnih pesnika i slikara iz 15. veka. Botičeli se nije ženio i čak je tvrdio da zbog ideje braka ima noćne more. Tvrdio je da nije pobornik ceremonija, ali veruje se da je patio zbog neuzvraćene ljubavi Simonete Vespuči, udate plemkinje koja mu je bila model za “Rađanje Venere” (iako je preminula deset godina pre nastanka slike), a njen lik provejava i na drugim Sandrovim delima.
Ona se udala sa samo 15 godina za Marka Vespučija, rođaka poznatog italijanskog moreplovca Ameriga Vespučija. Mnogi su se utrkivali za njenu naklonost, pa i najpoznatiji mecena umetnika Đulijano Mediči. On je na sve moguće načine pokušavao da privuče pažnju žene u koju je bio zaljubljen. Motivisan time pobedio je na jednom viteškom turniru koji je pobedniku donosio Botičelijev portret Simonete (na slici), na kom je pisalo „La Sans Pareille“ („ona koja je neuporediva“).
Čak i posle prerane smrti od tuberkuloze u 22. godini, koju je cela Firenca oplakala, Simoneta je ostala živa u sećanju ovog umetnika i zaslužna je za nastanak jednog od najlepših dela istorije umetnosti. Koliko ju je Botičeli voleo, dokazuje to da je tražio da bude sahranjen kraj (Venerinih) njenih nogu u crkvi Ognissanti u Firenci, što je i učinjeno 1510. godine.

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB