Фото: sr.wikipedia.org

Извор: https://rs.sputniknews.com/

Пише Сенка Милош

Иако није канонизован, блаженопочивши патријарх српски Павле, вољени српски патријарх, осликан је у олтару цркве Светог Марка у Београду – са ореолом светитеља. Реч је о мозаику који је извела наша академска сликарка и мозаичарка Јелица Дурковић.

У златно – пурпурни загрљај Богородице “Ширшаја Небес”, једне од највећих композиција у мозаику на олтарској апсиди у свету, у цркви Светог Марка на Ташмајдану, сместио се и патријарх Павле.

Иако је осликавање неканонизованих реткост, посебно у олтару, вољени српски патријарх нашао се у друштву Светог Петра Дабробосанског и Светог Атанасија Великог, први је у низу икона, по жељи свештеника овог храма.

Старешина, отац Трајан Којић није желео да коментарише ову одлуку, али је Спутњику дао благослов да уђе у олтар, да фотографишемо.

Патријарх Павле за народ одувек светац

Узбуђена је Јелица Дурковић, јер је дело на коме је радила годину дана коначно на свом месту. Иза ње је дугогодишња мозаичка каријера, али овај рад је био посебан. Када се раде мозаици светитеља који су живели пре 500 или хиљаду година, могуће је пустити машти на вољу, а патријарх Павле је наш савременик, у њега ће бити упрте очи професионалне критике, али и целог народа који зна како је изгледао.

“Био је ово велики изазов, морам да признам, било је јако тешко, зато што је пре свега било тешко наћи фотографију у том идентичном положају како се литургичари најчешће представљају. Када немате конкретан узор по коме можете да радите, морате да се сналазите. Али док сам радила посећивали су ме људи из цркве који су га лично познавали, који су са њим сарађивали, били блиски. Давали су коментаре, сугестије. Рад је доста дуго трајао, радила сам у више фаза, мењала, док нисам дошла до тога да се већина сложила да је убедљиво, да има доста сличности”, каже нам Дурковићева.

Она додаје да није била изненађена када је старешинство Храма Светог Марка наручило мозаик патријарха Павла, па чак ни када је речено да треба да има ореол светитеља, јер је реч о човеку који је за народ увек био светац.

“Овде је то просто била потреба у народу, знате и сами колико су га људи волели, још га воле и цене. Док је био жив сматрали су га светим, јер једноставно, разликовао се од свих. Не знам како то речима објаснити, нека потреба је постојала да се патријарх Павле представи у мозаику као светитељ”, каже Дурковићева.

Испод Богородице представљен је Христос који причешћује апостоле, испод овог задивљујућег приказа је колонада литургичара, у доњем делу апсиде.

Поред иконе блаженопочившег патријарха пише; “Свети Павле патријарх Српски”. У десном крилу колонаде су Свети Сава Српски, Свети Василије Острошки и Свети Николај Жички.

Корона успорила радове

Наша Саговорница је члан великог тима атељеа професора Ђура Радловића који више од две деценије “умива” цркву на Ташмајдану. Ради се споро, у сегментима, јер мозаик је пре свега тешка техника, а прошле године камен који стиже из Венеције зауставила је корона.

“Прво је у мозаику урађен иконостас, па је била велика пауза. Сада су кренули радови унутар олтара. Још се раде композиције, волели би смо да знамо да ћемо цео храм прекрити мозаиком, било би најлепше, то би смо волели и црква и ми, али питање је колико је то изводљиво, огроман је посао, а реч је о најскупљој техници.

Цела олтарска апсида биће у мозаику, реч је о укупно око три стотине квадрата. У плану је и даље осликавање цркве, размишља се о посебној асеко техници. Прво се ослика платно, а онда специјалним техникама лепи за суви малтер.

“Атеље у коме се израђују мозаици већ годинама сарађује са црквом Светог Марка, започела је још док је патријарх Павле био жив. Ради се полако, јер су то озбиљни послови, у складу са могућностима, радимо дуги низ година, можда и више од 20. Наручиоци су старешине, а све иде уз благослов патријарха”, каже Дурковићева.