Извор: Историја Срба/FB

Овај човек је двоструки доктор наука, на Сорбони и у Монпељеу и амбасадор Краљевине Југославије у Паризу између два рата. Замонашио се пред Други светски рат и био монах у Жичи, служивши као десна рука Светог владике Николаја Охридског и Жичког (Велимировића).

О њему мало Срба уопште зна да је постојао, а у питању је још један српски светац.

Рођен је као Радоје Арсовић, 13. децембра 1894. године у селу Кушићи код Ивањице. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској из области филозофије на Сорбони и из области права на уноверзитету у Монпељеу. Радио је као службеник у дипломатској служби Краљевине Југославије у Француској. Године 1929. именован је за амбасадора Краљевине Југославије у Паризу.

Вратио се у земљу 1937. године када преводи књигу “Житије светих девојака”, објављену у Крагујевцу. Након православног Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, под вођством владике Николаја, одлучује да напусти дипломатску службу и долази у Охрид, а потом Битољ, где је службовао уз владику Николаја.

Замонашио се у Битољу 1938. године, и узео име Јаков. И тако интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву одлучује да се одрекне света и проведе остатак живота као монах у строгом подвижништву. Са владиком Николајем прелази у монашко братство манастира Жича, као сабрат. Једно време је касније боравио и у манастиру Љубостињи.

По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат часопис “Писмо” и “Мисионар” у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа. Краљевчани га памте да је пред рат ишао улицама Краљева водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ, говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја који је ту био интерниран.

Пребијен на смрт од стране комунистичке власти 1946. након што је на станици Пожаревцу разделио 8000 копија молитве Господње “Оче наш”. Од последица батињања убрзо је мученички и преминуо, пошто су га Титови комунисти претходно затворили и подвргли тортури са циљем да се одрекне “конзервативних религиозних уверења”. Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у манастиру Туман.

Преподобни Јаков Нови Тумански, прославља се данас. Свети Јакове моли Бога за свој српски род!