Jevgenij Rodionov (današnji datum, 23.05.1977 – 23.05.1996) bio je Ruski vojnik iz prvog Čečenskog rata.
Detinjstvo
Rođen je 23. maja 1977. godine u selu Čibirlej, koje se nalazi u Penzenskoj oblasti. Od svojih vršnjaka se razlikovao po tome što je, prema majčinom svedočenju, od malih nogu posedovao naročitu moć zapažanja. Obraćao je svoju pažnju na ono pored čega su mnogi prolazili ne primećujući ništa posebno.
Sa dvanaest godina se vratio sa letnjeg raspusta sa krstićem oko vrata. Od tada ga više nikad nije skidao, bilo da je u pitanju kupanje u reci ili sauni ili treninzi na koje je odlazio, pohađajući sportsku sekciju, ili kod kuće. Na svim fotografijama sa društvom on je jedini imao krstić, i to na dosta debelom koncu.
Mobilizacija
Mobilisan je 25. juna 1995 godine, te raspoređen u vojnoj jedinici graničnih trupa Ruske Federacije.
Posle završenog devetog razreda radio je u porodičnoj fabrici nameštaja. Po majčinim rečima Jevgenije je dao svoj život za ruski narod na zemlji, a tim svojim činom je pripremio put budućim braniocima Rusije. Jevgenijev otac se zvao Aleksandar Konstantinovič (umro je samo četiri dana nakon sahrane svog sina). Za mnoge Jevgenij je postao simbol hrabrosti, istrajnosti, časti i vere.
- februara 1996. godine krenuo je u patrolu zajedno sa Andrejom Trusovim, Igorom Jakovljevim i Aleksandrom Železnovim. Na kontrolnom punktu zaustavili su ambulantno vozilo u kome je brigadni general Čečenske republike Ičkerije, Ruslan Hajhoroev, prevozio oružje, sa još nekoliko ljudi. Tokom njihovog pokušaja da ispitaju šta se nalazi u vozilu bili su nadvladani i zarobljeni. Nakon što je ruska komanda shvatila da su graničari nestali, prva pretpostavka je bila da su dezertirali. Čak je i vojna policija pretresala kuću Jevgenijeve majke, u potrazi za njim. Međutim, kasnije kada je kontrolni punkt bliže ispitan, nađeni su tragovi krvi i borbe, pa je svima postalo jasno da su vojnici oteti i zarobljeni.
Tri i po meseca posle mučenja i okrutnog postupanja u čečenskom zarobljeništvu, vojnik Jevgenije Rodionov je na dan svog devetnaestog rođendana, 23. maja 1996, postradao za Hrista. Zbog odbijanja da se odrekne svoje pravoslavne vere i skine i baci krst koji je nosio oko vrata pogubljen je odsecanjem glave. Ljubov, majka hrabrog mučenika Jevgenija je u potrazi za svojim sinom provela deset meseci u Čečeniji (on je tada bio još uvek živ), ali ga je pronašla mrtvog. U selu Bamut je za ogroman novac saznala od Čečena gde se nalazi telo hrabrog vojnika. Telo je identifikovala baš po krstiću kog nipošto nije hteo da skine sa sebe. Kasnije je utvrđeno da je to zaista bilo Jevgenijevo telo. Na drugim vojnicima nije bilo krstova jer su ih podlegnuvši čečenskom pristisku bacali.
Jevgenij je posthumno odlikovan Ruskim ordenom za hrabrost, a u Ruskoj pravoslavnoj crkvi postoji snažan i sverastući pokret koji za cilj ima njegovu kanonizaciju i proglašenje za sveca i mučenika za veru.
Mnogi Ruski vojnici, kao i lokalno stanovništvo se mole pred njegovom slikom, a u poslednjih desetak godina vrlo su popularne i ikone sa njegovim likom. Njegova majka ima svoju za koju veruje da ispušta miris za koji tvrdi da je svetački i natače se njime. Čak je i jedan veteran i učesnik iz Drugog svetskog rata skinuo svoju medalju za hrabrost i stavio je na Jevgenijev grob.
Jevgenij Rodionov je sahranjen u blizini crkve Hristovog uspeća, u selu Satino – Moskovska oblast (Podoljsk). Nakon sahrane njegova majka je predala Jevgenijev krstić crkvi Svetog Nikole u Piži (rus. Hram svяtitelя Nikolaя v Pыžah), gde je dugo godina bio čuvan u oltaru. Na njegovom nadgrobnom krstu u Podmoskovlju piše: „Ovde počiva ruski vojnik Jevgenij Rodionov. Štitio je otadžbinu i nije se odrekao Hrista. Zato ga je Bamut ubio 23. maja 1996. godine.”
P. S. ako hoćete, možete naći i mini dokumentarni film o njemu koji se zove “Sto koraka ka nebu”, s tim što ga majka u filmu skraćeno zove “Ženja”.
