Leonardo da Vinči godinama je radio znamenitu “Tajnu večeru”. Tražio je lica za modele. Za lik Hristov našao jednog mladog čoveka, čije je lice sijalo lepotom, dostojanstvom i nevinošću.

Ali za Judu se dugo mučio da nađe podesno lice. Šetajući jednog dana, ugleda jednog čoveka, odvratna izgleda, surova pogleda i u svemu ružna i odbojna.

On ga pozove u svoj atelje i kaže mu zašto ga je pozvao. Čovek se zagleda u već naslikani lik Hristov, i dugo je netremice gledao, dok mu suze ne potekoše. Začuđeni slikar upita ga, zašto plače, a on odgovori:

-Kako ne bih plakao? Pre pet godina ja sam ti poslužio za lik Hristov, a sad hoćeš da ti poslužim za lik Judin“. Nikome nije unapred obezbeđeno mesto uz Gospoda!

Monodrama: Tako je govorio Nikolaj