Emotivne priče o životinjama

  1. Pas Gavel

Prije nekoliko godina policijski pas Gavel, izuzet je iz psećeg odreda jer je bio previše prijateljski nastrojen.

Prilikom dresure nije pokazivao znake agresije i odlučnosti kada je trebalo da krene u napad. Zbog toga je dobio drugo zaduženje, da u dvorištu kuće guvernera u Kvinslendu, u Australiji, dočekuje goste.

Luksuzno okruženje lepo je leglo Gavelu, ali ipak je pokazao da u sebi ima borbenost. Budući da u Australiji živi devet od deset najotrovnijih životinja na svetu, nije teško naletjeti na njih. Jednom prilikom je tokom šetnje jednu devojčicu odbranio od zmije otrovnice.
Izgleda da je previše prijateljski nastrojen
prema ljudima.

Izvor: Radioaktivni Komarac/FB

  1. Remi i Raike

Francuskinja Remi Dargere, koja je svog psa izgubila prošle godine u blizini grčko-turske granice, pronašla ga je pre nekoliko dana u Srbiji. Nestvarna priča, dostojna filma, oduševila je brojne ljude u Francuskoj i Grčkoj, koji su poslednjih godinu dana pokušavali da pomognu Remi da nađe Raike.

Nikom nije jasno kako je ova
keruša uspela sama da preživi godinu dana i da pređe stotine i stotine kilometara preko Balkana, najverovatnije u pokušaju da se vrati u Lion u Francusku, gde živi njena gazdarica. Raike je prešla više od 1.000 kilometara od mjesta gde se izgubila, a pronađena je u Srbiji, u blizini granice sa Bosnom. Nju su vidjeli ljubitelji životinja i odveli su je kod veterinara da provjere da li je čipovana. Vrlo brzo su saznali da pripada Francuskinji, pa su tako pas i vlasnica ponovo spojeni.

Remi i Raike su dokaz da nada može pomerati i planine.

Izvor fotografija: Remy Dargere/FB.
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.

  1. Blade Runner

Ovaj kit je preživio posjekotine koje je zadobio od propelera kruzera 2001. godine. Kit danas nosi ime Blade Runner.

  1. Dovodi pse lutalice u crkvu

Brazilski sveštenik, João Paulo de Araujo Gomes, dovodi pse lutalice u crkvu gdje ih hrani i kupa, a zatim na crkvenim misama poklanja ljudima. Desetine pasa je pronašlo svoj dom zahvaljujući njemu.

  1. Pas Rip

Mješanac terijera, kasnije imenovan Rip, pronađen je 1940. godine na ruševini nakon teškog vazdušnog napada na London. Njega je pronašao nadzornik King koji je bio zadužen da pregleda pustoš. Prvo što je gospodin King primijetio jeste njegov urođeni talenat, naime bez bilo kakve obuke pas je umeo da pronađe preživjele. King išao za psom, a pas je lajao kad god bi nanjušio nekog živog ispod ruševine. King je pozvao pomoć, koja je pratila Ripa koji je tako spasao 107 ljudi, među kojim 30 djece.

Tu nije bio kraj, njegov najveći podvig je bilo pronalaženje 108.osobe, on se zahvaljujući svom rastu sam zavukao ispod ruševina i povukao postelju u kojoj je bila umotana živa beba. Majka koja je takođe bila među pronađenima usvojila je psa. Pas je nakon rata dobio Dikinovu medalju koju je nosio oko ogrlice. Majka i kasnije djevojčica su bile večno zahvalne svom heroju, kao i ostali preživjeli koji su posećivali Ripa koji je doživio starost.

Ova fotografija Ripa iz 1940. se nalazi u
Ratnom muzeju kao podsetnik na heroja koji je spasao veliki broj ljudi.

Izvor: Radioaktivni Komarac/FB

  1. Usamljeni mužjak rode…

Usamljeni mužjak rode ostao je sam sa četiri mladunca nakon što je ženka
poginula na visokonaponskim žicama.
Zapazio ih je čovek koji živi u blizini. On je odlučio da se tri puta dnevno popne do gnijezda kako bi nahranio mužjaka i mladunce.

Zahvaljujući zajedničkim naporima čoveka i “oca” koji nisu odustajali, sve četiri bebe su preživjele.

  1. Pokušava da se naspava…

“Jednog dana, umorni pas je ušetao u moje dvorište. Vidio sam po ogrlici i dobro uhranjenom stomačiću da ima dom i da je dobro zbrinut.

Mirno mi je prišao, pomilovao sam ga po glavi, zatim me je pratio do ulaznih vrata, polako otišao niz hodnik, sklupčao se u uglu i zaspao.

Sat vremena kasnije, prišao je vratima i ja sam ga pustio napolje.

Sutradan je ponovo došao, pozdravio me svojim veselim repom, ušao unutra i zauzeo svoje mesto u hodniku, ponovo odspavavši oko sat vremena. To se ponavljalo nekoliko dana.

Iz znatiželje, pričvrstio sam cjeduljicu na njegovu ogrlicu: ‘Volio bih da znam ko je vlasnik ovog divnog, umiljatog psa i da ga pitam da li zna da svako popodne dolazi kod mene da odrema?’

Pas je sutradan došao sa novom ceduljicom pričvršćenom za ogrlicu:

‘On živi u kući sa šestoro dece, od kojih je dvoje mlađe od 3 godine, pa pokušava da se naspava. Mogu li i ja da dođem sutra s njim?'”

Izvor fotografije: Youtube/printscreen.
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.

  1. Orao nesposoban da leti

Ovo je Marfi, orao nesposoban da leti, koji je postao poznat po tome što je godinama pokušavao da izlegne kamen. Prošle godine, njegovi čuvari su zamijenili kamen sa orlićem siročetom, omogućivši Marfiju da konačno postane roditelj.

  1. Mačka Tombi

Mačka Tombi postala je redovni učenik ove Osnovne škole.

Njeno ime je Tombi, a po mnogo čemu se razlikuje od svojih “rođaka“. Naime, ona je

prvi četvoronožni učenik jedne Osnovne škole u turskom gradu Izmiru.

Nju su, kao i njenih nekoliko drugarica, učenici škole redovno hranili u školskom dvorištu, a Tombi je počela i da ulazi u razred kada i njeni drugari krenu u učionice. Prvo je počela slobodno da se šeta među školskim klupama, a kada bi zaspala, deca su se trudila da budu tiha i pažljivo slušaju nastavu, kako je ne bi probudili.

Učiteljica, Ozlem Pinar Ivasku, primetila je da su pojedini učenici počeli i ranije da dolaze u školu, samo da bi proveli vreme sa Tombi. Tada je odlučila da dobije dozvolu od uprave škole da mačka može da bude u razredu.

“Primila je sve potrebne vakcine, a izvađen joj je i pasoš. Uprkos tome, jedan od roditelja se pobunio, pa je mačka udaljena sa časova, rekla je jedna od zaposlenih u školi!

“Međutim, đaci su postali tužni i došli su na ideju da se angažuju kako bi svoju miljenicu vratili u školu. I uspeli su u tome zajedno sa nadležnima, pa Tombi ponovo ”pohađa” nastavu.

“Učenici su postali pažljiviji otkako je došla. Ranije su trčali po razredu i bio je nered, ali sada se trude da je ne probude i ne trče po učionici kako joj ne bi smetali.”

Izvor fotografija: bbydhy/reddit.

Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.

  1. Mačak Sem

Ovo je mačak Sem koji je pripadao nemačkom vojniku na brodu Bizmark kojeg su na prvoj misiji 18.maja 1941. saveznici potopili. Od 2100 članova posade, preživelo je samo 115 ljudi i jedan mačak.

Saveznički brod je spasao mačka i narednih par meseci je živeo na brodu sve dok ga nisu pogodila torpeda sa nemačke podmornice, što je ubilo 159 članova posade, ali ne i Sema, koga su preživeli prebacili do Gibraltara.

Uskoro ga mornar prebacio u ratni brod Ark Rojal koji je imao reputaciju “srećnog broda”.

Na brodu je mačak zbog svog morskog iskustva nazvan Nepotopivi Sem.14.novembra 1941.Ark Rojal je torpedovan te se prevrnuo i potonuo.

Sem je pronađen kako pluta morem na komadu drveta i opisan je kao “vrlo besan i nepovređen.”

Potapanjem Ark Rojala okončana je Semova karijera na moru, a preostale godine života do 1955. je proveo u pomorskoj porodici u Belfastu.

Preuzeto: Roman Šme/FB

  1. U sklonište je dovedeno štene…

U sklonište je dovedeno štene paralizovano od straha. Slatko usamljeno štene Lucy koje je također čekalo zauvjek dom je odmah donijelo sebi, uspostavili su vezu i zbližili se. Prihvatilište je odlučilo da njih dvoje usvoje samo kao par. Srećom, jedan od volontera skloništa se zaljubio u njih oboje i danas ih vodi kući.

  1. Danas sam našla…

“Danas sam našla ovog klinca vezanog sa torbom pored sebe u kojoj su bile njegove stvari. Nisam mislila da li imam mjesta, imam li posao, šta će moj muž reći ili ajde dušo neka to radi neko drugi. Upravo sam ga uzeo, rekao sam mu da je u redu da je uplasen, da razumijem i da ce sve biti u redu. Dijelim fotografiju da svi vide izraz straha, tuge i šoka u njegovim očima. Životinja je u šok kao što bi bilo ljudsko dete.
Danas ćemo postati porodica. Nadam se da će naš zagrljaj izliječiti ovo traumatično iskustvo”

  1. Mačka bi uzimala parče hljeba…

Vlasnik ove mačke primetio je da bi uzimala parče hrane u usta, a zatim
svakog popodneva izlazils iz kuće. Znatiželjan, odlučio je da ga jednog dana prati i saznao da ona nosi hranu ovom jadnom psiću kojeg je njegov vlasnik ostavio i okovao za stub.
Usvojio sam psa i sada su oboje najbolji prijatelji ❤

  1. Ovo je haski Greta…

Ovo je haski Greta, koja u šumi pronalazi kutiju odbačenih novorođenih mačića. Zubima ih je premeštala kući jednog po jednog, nijedan od 4 mačića nije povređen, svi su spašeni i dobro su.
Životinje nam još jednom dokazuju da su bolje od ljudi i da od njih možemo mnogo naučiti!

  1. Trogodišnja Karina Čikitova i pas

U avgustu pre devet godina trogodišnja Karina Čikitova koja živi s majkom u Sibiru je jednog dana želela da poseti oca koji živi u susednom selu. Često je sama išla sa svojim psom Naidom, jer mesto nije mnogo udaljeno. Kad je stigla u selo, njen otac nije bio tu, pa je devojčica odlučila da ga potraži. Međutim, izgubila se u beskrajnim sibirskim šumama. Čak i odrasli idu samo naoružani u te šume, jer su pune vukova i medveda. Devojčica i pas su bili u divljini Sibira punih 11 dana, dok pas nije pronašao put do kuće. Napravljena je njihova skulptura, a i inspiracija su za veoma popularnu dečju knjigu. Danas Karina je jedna od najtalentovanijih mladih balerina.

(Radioaktivni komarac)

  1. Odbeglo tele kojeg je prihvatilo krdo jelena

Bonny , odbeglo Tele kojeg je prihvatilo krdo jelena u šumi….Lovci su uočili tele u šumi, napravili dosta fotografija…nakon 9 meseci provedenih u šumi sa svojim krdom, smeštena je na farmu….
Zanimljivo je da je u krdu jelena prihvaćena kao ravnopravni član bez obzira na različitost…..
Čovečanstvo još uvek nije dostigao taj nivo.

  1. Pas Bobi

Pas Bobi nakon što je konačno ugledao svog prijatelja

Pre tačno 100 godina, u leto 1923. Frenk i Elizabet Frejzer sa svojim dvogodišnjim
mešancem škotskog ovčara krenuli su iz Oregona u Indijanu da bi posetili porodicu. Kada su stali na pumpu u Indijani, dok su točili gorivo, njega su napala tri psa i on je pobegao. Tražili su ga svuda, ali nije mu bilo traga. Vratili su se kući u Oregon sa uverenjem da ga nikada više neće videti. Prošlo je šest meseci, a Bobiju nije bilo ni traga ni glasa. Nakon što su izgubili sve nade, njihova ćerka je jednog dana ugledala na ulici mršavog, oronulog i iscrpljenog psa koji je ličio na Bobija. Po njegovoj radosnoj reakciji ispostavilo se da je to on. Zahvaljujući ljudima koji su mu pružali utočište na dan ili dva tokom putovanja, ljudi iz Portlanda su uspeli da rekonstruišu kompletnu rutu koju je prošao.
Kako bi se vratio svojoj porodici, za šest meseci prešao je 2/3 Amerike, skoro 4.000 kilometara. Išao je preko Stenovitih planina, u Severnoj Americi, usred zime i
na kraju je zaslužio nadimak “Bobi, čudo od psa”. Zbog ovog poduhvata postao je najpopularniji pas u državi. On je bio inspiracija za „Lesi se vraća kući“

  1. Bandit, moj pas, noćas mi je spasao život

Jedan korisnik društvenih mreža objavio je ovu fotografiju i napisao:

“Bandit, moj pas, noćas u 4 sati mi je spasao život. Nakon dužeg pokušavanja, uspeo je da me probudi, a kad sam se probudio osećao sam slabost i malaksalost i bio sam obliven znojem.

Zamolio sam ga da mi donese merač šećera u krvi i nakon što mi je doneo, proverio sam šećer koji je bio 30 mmol/l (ova vrednost je jako visoka i vrlo opasna, jer može da izazove dijabetičku komu). Zamolio sam Bandita ponovo da mi donese penkalo sa insulinom, i poslušao me je. Kasnije sam ustao da pojedem nešto i bilo mi je neuporedivo bolje.
Da me pas nije probudio, možda se više nikada ne bih ni probudio. Volim ovog psa.”

Izvor fotografije: @Saveapitpage/FB.
Preuzeto: Zanimljivo/FB

  1. Maša i Ljubica

Maša i Ljubica su dve ženke mrkog medveda koje su već postale glavna atrakcija u mestu Okolišta na planini Ozren kod Doboja. U kamp na okolištima prva je stigla Maša koja je pronađena verovatno nakon što su joj lovci ubili majku, a onda je Maša dobila društvo kada joj se pridružila Ljubica koja je došla iz okoline Drvara. Maša i Ljubica su navikle na ljude, rado se igraju i sa decom, vole da se kupaju u bazenu.

  1. Čovek je poveo svog smrtno bolesnog psa…

Čovek je poveo svog smrtno bolesnog psa da još jednom vidi more. Napisao je:
“Znam…ja sam lud što sam te doveo ovako daleko u tvom stanju…ali ja sam hteo da ti dam drugu emociju…jer znam, da ti voliš prostranstvo mora, kao što je ista veličina moje ljubavi prema tebi…
Za Gretu.”

  1. Kobila koja je izgubila svoje ždrebe…

Kobila Zindata iz Holandije,izgubila je svoje ždrebe i spojili su je sa ždrebetom koje je izgubilo svoju majku.Dirljivu scenu snimio je veterinar Patrik Brogan, samo sat vremena posle spajanja. ❤️😪

  1. Psi koji su spasili bebu
  2. godine, novorođena devojčica je ostavljena u kanti za smeće u blizini grada Kalkute, Indija. Tri ljubazna ulična psa su je otkrila i štitila skoro dva dana, čak i pokušavajući da nahrane dete pre nego što su vlasti kontaktirane i dete je spaseno. 🐶❤️🌍
  3. Beba jelena i malo mače

Prilikom jednog šumskog požara u Rumuniji vatrogasci su pronašli bebu jelena i malo mače.

Privremeno su ih zatvorili u kancelariju da vide šta će sa njima.
Nakon nekog vremena kad su otvorili vrata, zatekli su ih u ovom položaju.

Oduševili su se i odlučili su da ih ne razdvajaju i da se brinu o njima.

Životinje će uvek imati nešto da nam kažu o ljubavi.
Sve što je čovek izgubio ili gubi, životinje su zadržale .❤️

  1. Njenih 9 pasa…

Njenih 9 pasa posećuje hospitalizovane ljude, donoseći sreću onima kojima je najpotrebnija.

Mackenzie je mlada žena koja je odgajila 9 pasa rase njufaundlender za svoju neprofitnu organizaciju koja se bavi

pružanjem pomoci ljudima u bolnicama i onima koji su na lečenju…

  1. Pas je ovog delfina spasio…

Pas je ovog delfina dok je bio mali spasio vrativši ga u vodu sa kopna. Od tada delfin svaki dan dolazi na isto mesto, sada već i sa čitavom svojom porodicom, gde se godinama već vidjaju i neguju prijateljstvo.

Ova ljubav na Floridi traje godinama. Velika lekcija za ljude o pomoći i poštovanju.

  1. Čuvari pandi…

Čuvari pandi u Kini nose kostime pande kako bi sprečili da se životinja preterano vežu za ljude…

Za rezervat Volong u kineskoj provinciji Sečuan, koji vodi Kineski centar za očuvanje i istraživanje džinovske pande, jedan od glavnih ciljeva je priprema odabranih mladunaca za puštanje u divljinu, gde mogu da napreduju i žive prirodno. Da bi se sproveo ovaj projekat, neophodno je smanjiti što je moguće više ljudskih interakcija ili čak izbrisati sećanja pandi na ljudska bića, kako ne bi zavisile od ljudi koji su nekada živeli u njihovoj blizini, i da bi mogli da prežive sami.

Da bi to uradili, radnici u utočištu nose odela za pande dok obavljaju svoje dužnosti, čak idu do toga da se ovi kostimi namažu izmetom i urinom, kako bi oponašali prirodni miris vrste.

Odabrani mladunci, pre puštanja u divljinu, prelaze u različita kućišta koja postaju sve veća i veća. Prema Zhang Heminu, direktoru Kineskog centra za očuvanje i istraživanje džinovske pande, da bi panda bila kvalifikovana za puštanje u divljinu, ona mora biti oprezna prema drugim životinjama i ljudima, i biti sposobna da pronađe hranu i sklonište bez pomoći.

  1. Pas Argos

Pas Argos je čekao 20 godina na povratak Uliksa (Odiseja) na Itaku. Umro je mukotrpno mašući repom nakon što je video svog gospodara kako se vraća i jedini ga je prepoznao prerušenog u prosjaka.

Izvor fotografije: @Christies/FB.

  1. U čast psa Protea..

Pas spasilačkog tima iz Meksika, Proteo spasio je više od 10 ljudi nakon razornog zemljotresa u Turskoj. Posle više od 56 sati neprekidne potrage za preživelima poginuo je pokušavajući da spase još dvoje ljudi.

Kako bi bar malo nadonkadila gubitak ovog izuzetnog psa, Turska je 3. maja ove godine, poklonila Meksiku štene nemačkog ovčara po imenu “Arkadas”.

Izvor fotografije: evedayis/reddit.

  1. Majka je uspela da spase mladunče…

U Nacionalnom perku Masai Mara u Keniji, majka šakala nekako je uspela da “pritisne” ovog smeđeg orla da ispusti svoj plen nekoliko trenutaka nakon što je uspeo da zgrabi mladunče ispred njenog nosa.

Majka je uspela da spase mladunče i bezbedno ga prenese u novu jazbinu, naizgled nepovređeno.

Ova fotografija Atiba Husaina jedan je od velikih kandidata za fotografiju 2023. godine.

Zaista nestvaran trenutak.

Izvor fotografije: @bushjunkie/IG.

  1. Prijateljstvo krave i leoparda
  2. godine, u selu Asam, u Indiji, ženka leoparda potražila je utočište na farmi kako bi odgajala svoje mladunce, jer je veći deo lokalne šume bio opustošen da bi se napravilo mesto za pašnjake oko farme.

Neobična stvar koja se desila je ta da je jedno od mladunaca leoparda, sklopilo prijateljstvo s jednom od krava na toj farmi.

Kako kažu stanovnici ovog sela, mali leopard je prilazio kravi svake večeri, oko 21:30 i 23 časova, i igrali su se, ležali zajedno kako bi se ugrejali i čak su se i ljutili jedno na drugo, ali nikada nisu bili neprijateljski nastrojeni.

Izvor fotografija: Youtube/printscreen.

  1. Aldo

Ovo je Aldo, prvi zubarski “asistent” na Ekvadoru. Obučen je kao pas za emocionalnu podršku sa posebnim veštinama koje mu omogućavaju da komunicira sa decom, pa čak i da ostane sa njima tokom njihovog termina kod zubara.

Aldo pomaže kod smanjenja stresa i anksioznosti kod dece, poboljšanju njihove koncentracije i komunikacije, jačanju samopoštovanja, pa čak i povećanju njihovog poverenja u zubara.

Izvor fotografije: @parquedental/IG.

  1. Dolazi sa listom da “kupi” ribu

Stalno je boravila u blizini ribarnice i posmatrala ljude koji dolaze da kupe ribu. Uzela je jedan list koji je pao sa deveta i došla do vlasnika. Prvog dana, iznenađen, uzeo je njen “novac” i dao joj ribu. Od tog dana, svako jutro ona dolazi sa listom da “kupi” ribu.

  1. Nisu ga, poput ljudi, zaboravili…

Ovo je pacijent koji je 23 dana boravio u bolnici,a za to vreme niko mu nije došao u posetu.

Sestra je primetila da svakog drugog dana jedan golub udje kroz otvoren prozor, sleti na njegov krevet i ode posle nekog vremena.
U gradu, gde je živeo, bio je poznat kao dekica iz parka koji hrani golubove.Nisu ga , poput ljudi,zaboravili…

  1. Psi koji su učestvovali u potrazi…

U znak zahvalnosti Turska nije dozvolila da se psi koji su učestvovali u potrazi za preživelima vrate u zemlje iz kojih su došli, vozeći se u prostoru za prtljag.
Stigli su kući u Turkish Airlinesu u sedištima prve klase.

  1. Kada ženka veverice pronađe ostavljeno mladunče druge veverice..

Kada ženka veverice pronađe ostavljeno mladunče druge veverice, daje joj hranu, i uverava se da je siroče bez majke i oca. Nakon tri dana, pošto proveri da je zaista bez roditelja, ona ga uzima sebi, nežno ga hrani i upoznaje sa svojom porodicom.

Ženka veverica je jedinstvena po tome što srdačno dočekuje svog muža kada se vraća sa hranom uz poljupce i udvarajući mu se da bi lakše podnosio napor dok sakuplja hranu njoj i njenim mladuncima.

Mužjak veverica uvek iskazuje ljubav svojoj ženki dajući joj najlepše cveće, najkrupnije orahe ili bademe.

Veverice su divni roditelji i prelepa porodica od čijih aktivnosti zavisi budućnost čovečanstva.

Pola semena koje sakriju postaju novi grmovi u šumi.

  1. Pas Kopuk

Dobro pogledajte ovog psa, ovakvi junaci ne sreću se svakoga dana.

Kopuk, pas koji je direktno učestvovao u spašavanju pet ljudi nakon razornog zemljotresa u Turskoj, posekao je šape na razbijenom staklu, ali je i dalje pratio svoj njuh i očajnički lajao svaki put kada bi pronašao novi trag.

Veterinar Dersim Bulut koji prati psa Kopuka zavio mu je tri šape i rekao da su dobili odobrenje da pas može da nastavi potragu za preživelima. Odmah nakon što je nastavio potragu, pas Kopuk, bio je ključan u pronalasku i spašavanju 55-godišnjeg muškarca po imenu Erol.

Izvor fotografija: Sercan Küçükşahin/AA.
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.

  1. Mačka se hvata za spasioca i odbija da ga ostavi

Izvukao ju je iz ruševina u Turskoj.. Mačka se hvata za spasioca i odbija da ga ostavi

Humanitarni radnik uspio je nekoliko dana nakon razornog zemljotresa u Turskoj spasiti mačku ispod ruševina, koja mu je sela na rame i odbila da ga ostavi u znak zahvalnosti radniku.

Na društvenim mrežama proširio se video snimak mačke koji sjedi na ramenu spasioca i miriše njegovo lice, odbijajući da ga napusti.

Ispred mačjeg držanja i vezivanja za njega, spasilac je odlučio da je usvoji i odvede da živi kod sebe

  1. Keruša Gabi

Priča o ženki nemačkog ovčara po imenu Gabi čiji se spomenik nalazi u ZOO vrtu u Beogradu.

Sudbina je htela da se jedne noći dogodi nešto nepredviđeno. Ženka jaguara je uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. Kada je čuvar, koji je sa psima patrolirao, stigao do tog dela Vrta, Gabi je naglo zastala, osluškujući. Ostala je sasvim ukočena nekoliko sekundi, a onda brzinom metka jurnula u mrak, dok je drugi pas, mužjak nemačkog ovčara, uz cviljenje potrčao u suprotnom pravcu.

Čuvar je ostao zbunjen, još ne shvatajući o čemu se radi. Tek kada su tišinu noći počeli da paraju rika i lavež i kada je u tami razaznao uzavrelo klupko iz koga su se isplitale čas kandže čas zubi, bilo mu je jasno da je u pitanju neka zver.

Uzbuđen, otrčao je do telefona i obavestio policiju o tome šta se dešava u Vrtu. Policija je probudila direktora Bojovića i zajedno su požurili da zaustave odbeglu, razgoropađenu životinju. Odmah su utvrdili da je u pitanju ženka jaguara, mlada i puna snage.

Gabi je pronađena u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je jaguar pobegao. Ležala je polumrtva, u velikoj lokvi krvi.

Te noći je neustrašivo jurnula na jaguara, uhvatila se u koštac sa njim i, iako se radilo o neuporedivo većem i jačem protivniku, nije odstupala ni za trenutak. Onemogućila je opasnu zver da nasrne na čuvara ili da preskoči ogradu Vrta i napadne nekog od građana. Iznenađenu životinju nije prestajala da goni sve dok je nije saterala do ulaza u kavez. Tada su izranavljenost i iznemoglost učinili da se odvuče do prvog zaklona gde je i klonula.

Gabi je postala pravi i živi heroj. Odmah je odvedena na Veterinarski fakultet gde je operisana. Onda je vraćena u Zoološki vrt, gde je dugo negovana sve dok joj se snaga nije u potpunosti povratila.

Ubrzo je nastavila da radi kao pas čuvar.

U znak sećanja na njeno herojsko delo danas posetioci Beogradskog Zoološkog vrta imaju priliku da se i dalje dive ovoj neobičnoj psećoj ličnosti kojoj je za života podignut spomenik gde piše:

“Keruša Gabi, njeno srce je bilo jače od jaguara.”

Na fotografiji keruša Gabi pored svog spomenika.

Izvor fotografije: @zoovrtbeograd/FB.

  1. Pas imena Kasper…

Pas imena Kasper, čuvar stada koji se borio sa 11 kojota u isto vreme i ubio 8, nakon čega je nestao na dva dana i vratio se krvav i izranjavan. Njegov vlasnik veruje da je pratio preostala tri kojota kako bi dovršio posao.

  1. Psi koji su branili Košare

Crni (u zagrljaju vojnika) i Major Lister, dva su najpoznatija psa koja su godinama sa vojskom čuvala i branila tadašnju granicu SRJ. Lister je dobio čin majora zbog svoje izvanredne službe koja je trajala od 1992. Bio je sinonim za dostojanstvo, hrabrost i odanost.

Poslednji put je zacvileo na Vaskrs 11. aprila 1999. do kraja odan uz svog tadašnjeg vodnika Vasojevića “Jaguara”. Prvi rafal ih je presekao, drugo odeljenje je čulo Listerovo zavijanje, nakon sledećeg rafala, više se ništa nije čulo.
“I sada kada bih otišao na karaulu, čekao bih da ga vidim, da potrči ka meni… Da se zagrlimo”. Reči su njegovih saboraca. (Izvor: Чојство)

Crni je službovao na karauli Košare od 1997. do 1999. Bio je opasan, ali i velika maza. Zahvaljujući njemu, spasen je kapetan Goran Loznica, koji je teško ranjen uspeo da pobegne u šumu, nakon što je njegov vod upao u zasedu u kojoj je stradalo šest vojnika. Crni ga je nanjušio, te je kapetan spasen sigurne smrti. Crni je jedini preživeo Košare, ali nije dočekao kraj rata. 15. juna 1999. ubili su ga pijani rezervisti i dobrovoljci. Za ubistvo službenog lica, dobili su četiri godine robije.
Istog dana, Crni je sahranjen u Batuši kako bi večno čuvao granicu.

  1. Leopard i pas

Ovaj incident je iz odmarališta u blizini svetilišta Kombaru u Karnataki.

Leopard je jurio psa. Pas je ušao u toalet kroz prozor. Toalet je bio zatvoren izvana.

Leopard je ušao iza psa, a obojica su se zaglavila u toaletu. Kad je pas ugledao leoparda, uspaničio se i tiho seo u jedan ugao. Nije se usudio ni da laje.

Iako je leopard bio gladan i jurio psa, nije ga pojeo. Mogao je da večera otkinuvši psa u jednom skoku.

Ali dve životinje bile su zajedno u različitim uglovima skoro dvanaest sati. Tokom ovih dvanaest sati, leopard je takođe bio tih.

Šumsko odeljenje se usredotočilo na leoparda i uhvatilo ga pomoću strelice za smirenje.

Sad se postavlja pitanje zašto gladni leopard nije otkinuo psa kad je to bilo lako moguće??

Istraživači divljih životinja odgovorili su na ovo pitanje: Prema njihovim rečima, divlje životinje su vrlo osetljive na svoju slobodu. Čim shvate da im je sloboda oduzeta, mogu osetiti duboku tugu, toliko da mogu zaboraviti na svoju glad.

Njihova prirodna motivacija da hrane želudac počinje da nestaje. Sloboda i sreća su povezani.

Sloboda da mislimo, delujemo i živimo na način koji želimo.

  1. Pas velikog srca

Kao u crtaću, na fotografiji je zabeleženo veliko prijateljstvo između lisice i psa. Pas Živa iz Nemaćke je usvojio lisicu, nakon što joj je majka nastradala u saobraćajnoj nesreći. Njeni majčinski instikti su pomogli da prebrodi gubitak majke.

Međutim to nije jedina druga vrsta životinje koju je Živa prihvatila kao svoju, njegov drugi prijatelj je bengalska mačka. Takođe bengalska mačka po imenu Leopold je odlično prihvatila lisicu čije ime je Dinoz.

Bračni par koji je doveo lisicu u svoj dom kada je imala samo tri nedelje, nije očekivao ovakav trougao prijateljstva.

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB

  1. Pas je postao simbol bunta i herojstva…

Među demonstrantima u Atini 2011. godine, glavni je bio pas Lukanikos. Ovaj mešanac uvek je bio u prvim redovima i uvek na strani demonstranata. Nakon demonstracija, jedan čovek ga je udomio i brinuo se o njemu. U znak sećanja na ovog hrabrog psa napravljen je i ovaj mural. U Grčkoj je taj pas postao simbol bunta i herojstva. A nije on jedini primer da i psi lutalice osećaju kome treba da se pridruže (dugo su na ulici)-ali je zahvaljujući njemu nastao termin „Riot dog”.

  1. Vuk i stari magarac

U planinama naših komšija u gradu Patok, uhvaćen je vuk i stavljen u kavez.Da bi ga nahranili ljudi su odlučili da mu daju starog magarca, kojeg su godinama koristili njegovi vlasnici , i više im nije bio potreban zbog svoje starosti. A onda su životinje , zatvorene u jednom kavezu, izvele neočekivano…
Vuk je magarcu pogledao u oči a stari iznemogli magarac to je isto učinio…
postali su prijatelji ! Budući da u svetu u kojem vladaju okrutnost, pohlepa i sebičnost ljudi, pojmovi ,,žrtva ” i ,,predator ” postaju besmisleni, a može se stvoriti divno prijateljstvo između dve duše , žrtve istog zla ..ČOVEKA..kome je sve teže razumeti izgubljene, plemenite osećaje…

  1. Ne, ne govorim o Milu, nego o tvom bratu..

Jedan korisnik društvenih mreža objavio je ovu fotografiju sa tekstom:

“Moj stariji brat se preselio sa svojom devojkom pre više od 2 godine. Od toga dana njegov krevet je postao Milov.

Brat nam je danas rekao da se vraća kući, veza nije uspela i raskinuli su. Moja mama me je pozvala na telefon i između ostalog rekla mi je:

“Moraćemo da sklonimo neke stvari, da prilagodimo vešernicu da tamo spava.”

Na šta sam ja rekao da mogu da odnesem Mila u svoju spavaću sobu, a mama mi je, smejući se, odgovarila:

“Ne, ne govorim o Milu, nego o tvom bratu. Jadni Milo spava u svom krevetu više od
dve godine, neću mu to oduzeti. Tvoj brat će razumeti, Milo ne.”

Izvor fotografije: @perros_shidoris/twitter.

  1. Dečak pomaže slepom jelenu

Dečak svakog dana pre škole pomaže slepom jelenu da nađe hranu.

Komšija je primetio desetogodišnjeg dečaka koji svakog jutra šeta sa ovim malim jelenom. Uskoro mu je postalo jasno da je jelen slep, i da ga dečak vodi do travnatih površina kod prilaza. On svakog dana pomože jelenu da pronađe hranu. 🧒🏻🦌❤️🌍

  1. Dečak kojeg su roditelji napustili peva uspavanku psu beskućniku

Deca i životinje beskućnici često sažalijevaju prolaznike. Međutim, ova priča duboko je uzbudila mnoge korisnike interneta..
Maria Cubs obična je stanovnica Filipina. Jednom je devojka šetala ulicama grada Quezon i videla nešto što ju je ganulo do suza. Dečačić je u naručju držao psića i pevao mu uspavanku

Maria nije mogla proći. Prišla je dečaku da ga pita o životu. Ispostavilo se da se dečak zove Rommel i da ima 11 godina. Dečak je nakon razvoda roditelja završio na ulici. Umjesto na toplom krevetu, spava na kamenju. Maria je također saznala da Rommel ima stariju sestru, ali ona živi u drugom gradu. A dečakov najdraži san nije vratiti se kući, već ponovno ići u školu!
Rommelov bi život bio vrlo tužan, ali on nije sam na ulici. Dečak je pronašao malog psića i nazvao ga Badji.

Rommel više nije sam. Ima pravog prijatelja koji ga neće izdati. Dječak se brine za Badjija i pjeva mu uspavanke. Psić ulepšava dečakovo slobodno vreme i daje mu svoju toplinu.
Maria Cubs bila je jako dirnuta pričom o napuštenom dečaku i malom psu. Snimila je trenutak kada Rommel psiću peva uspavanku i objavila objavu na svojoj društvenoj mreži. Video se u nekoliko dana proširio internetom i rasplakao široku publiku.

  1. Čovek i konj zagrljeni na kiši

Ovaj čovek je krenuo u redovan posao zaprežnim kolima i konjem, kad je počela velika oluja…Svi ljudi okolo su se razbežali kako bi se sakrili od jake kiše. Čovek nije imao gde sa konjem i prikolicom, te je prišao konju i čvrsto ga zagrlio. Stajali su tako dugo na kiši.
Kada je kiša prestala, čovek je primetio fotografa i onda je sa ljubaznim osmehom doviknuo da uvek treba paziti na svog prijatelja.

Ne zaboravimo na one koji su bili uz vas u oluji, jer na suncu svi mogu voleti.
Roman Šme

  1. Njegov magarac je pre skoro 3 godine odjednom izgubio i vid i sluh

Čovek kojeg vidite na fotografiji zove se Mehmet i živi u Turskoj. Njegov magarac je
pre skoro 3 godine odjednom izgubio i vid i sluh. Svi su ga posle toga pitali zašto hrani i pazi magarca od koga više baš nikakve vajde nema. Njegov odgovor na ovo pitanje je razlog što se ova vest munjevito proširila po celoj zemlji:

“On je mene i raznorazne terete više od 15 godina nosio na svojim leđima. Evo skoro će tri godine kako ja njemu donosim hranu i vodu. Samo to i ništa više. Ako mi Bog da zdravlja, ima još dosta godina to da radim kako bi mu se odužio.”

Izvor fotografije: @_adnanuzun/twitter.

  1. Odjednom nisam video rogove, već oči bika

Ova poznata fotografija prikazuje Matadora Alvara Munera. Odjednom je, usred borbe, potišteno seo na rub arene. Kasnije, u jednom intervjuu, Alvaro će reći: „

Odjednom nisam video rogove, već oči bika. Stao je ispred mene i pogledao me. Samo je stajao i gledao, ne pokušavajući me napasti. Vidio sam nevinost, koju imaju sve životinje, u očima i dok me gledao, bilo mi je jasno da uvek traži pomoć.

Bio je to kao vapaj za pravdom i negde duboko u sebi odjednom sam shvatio da mi se obraća onako kako se obraćamo Bogu u molitvi: „Ne želim se svađati s tobom, molim te, poštedi me.

Ubij me ako želiš, ako te povredim, ali neću se boriti sa tobom.” I čitajući to u njegovim očima osećao sam se kao najgore stvorenje na svetu i prestao se boriti.

Nakon toga sam postao vegetarijanac. Zalagao se za zabranu borbe bikova.

  1. Keruša Žuža

Na groblju Spitak, među stotinama grobova s istim datumom smrti – 7. decembra 1988. – nalazi se jedan bez krsta, zvijezde ili fotografije. Na spomeniku je samo ime: Žuža.
Tokom strašnog potresa u Jermeniji koji je ubio 25.000 ljudi, Žuža – mješanac – učinila je nemoguće.

Spasila je jednogodišnju djevojčicu koja je bila s njom pod ruševinama.

Četiri dana (!!!) pas je svojom toplinom grijao bebu – inače kako objasniti da je dijete preživjelo???

Kad su spasioci dogovarali minute ćutanja kako bi čuli žive ljude ispod hrpe kamenja i pijeska, Žuža je zavijala. Ali životinje nisu bile prioritet, važniji su bili ljudi…

A onda je Žuža učinila nešto što nikad prije nije – lagano je ugrizla dijete. Djevojčica je počela plakati, a zahvaljujući tome, oboje – uplakana beba i izmučeni i izgladnjeli pas – izvučeni su ispod ruševina.

Žuža je živjela s porodicom Lale Saryan još 12 godina. A kad je umrla, Lalina rodbina pokopala je na groblju Spitak među drugim ljudskim grobovima…
Barem ovaj puta ne po pravilima, nego po zaslugama.

  1. Usamljeni pingvini

Svjetliji pingvin je starija ženka koja je izgubila svog partnera nedavno. Tamniji pingvin je mladi mužjak koji je ostao bez svoje ženke prije dvije godine .

Morski biolozi su ih pratili kako su se se sastajali svako vece tješeći jedno drugo dok su stajali satima zajedno i gledali u svijetla grada.

Fotograf Tobias Baumgeartner je napravio seriju slika ova dva usamljena pingvina za koje je dobio nagradu 2020.

Neke od slika

Slike su nastale 2019. godine.

  1. Odiseja jednog mečeta

Čovek usvojio malog medvedića kako bi mu spasio život nakon što je odlutalo u selo

Neočekivani gost u obliku neuhranjenog medvedića pronađen je kako jednog dana luta selom u potrazi za hranom.

Farmer iz sela priskočio je u pomoć mladunčetu i odlučio ga odvesti kući i paziti na njega

Premlad da preživi sam u divljini, a premlad da bude pušten u zoološki vrt, Nikolaj, farmer, sada ima prilično neobičnog ljubimca.

Sićušni medvedić pronašao je dom, utočište, udobnost i hranu na Nikolayevoj farmi

Kada je prvi put naišao na medveda, Nikolaj je nazvao nadležne da dobije savet za ovu neobičnu situaciju.

Svaki put je dobio isti odgovor, ili ga uspavati ili vratiti u divljinu, obe opcije su neprihvatljive jer bi rezultirale smrću medvedića, na što Nikolaj nije bio spreman.

On i drugi lovci su dva dana pretraživali obližnje šume u nadi da će pronaći majku mladunčeta, ali nažalostbezuspešno.

Na kraju je odbor u selu izdao medvediću “lični dokument” za legalan život u gradu i također mu je dao ime, Vasilisa.

Nikolay planira izgraditi ogromnu nastambu u kojoj će Vasilisa odrastati, s
prostorom za posmatranje kako bi mogao redovno proveravati mladunče

  1. Priča o Hačiku i njegovom prijatelju: Pas čija je vjernost ušla u istoriju

Hidesaburo Ueno bio je profesor na tokijskom univerzitetu, kojeg je njegov pas Hačiko svakog dana ispraćao i dočekivao na Šibuja željezničkoj stanici. Jednog dana Hačiko je dočekao voz, ali profesor nije izašao, jer je profesor doživio moždani udar i umro.

Hačiko je, srećom, vrlo brzo udomljen, ali je ipak svakoga dana uporno bježao iz novog doma i čekao svog vlasnika na stanici.

Uskoro je počeo da privlači pažnju putnika koji su tuda prolazili, pa su počeli da mu donose hranu i slatkiše. Ova pseća rutina je potrajala narednih devet godina, devet mjeseci i 15 dana, a pas je svake večeri dolazio u isto vrijeme, tačno kada je voz stizao na stanicu.

Vjerni Hačiko umro je 8. marta 1935. godine, čekajući svog gospodara na stanici. Njegove ostatke su preparirali i čuvaju se u Muzeju nauka u Tokiju. Svake godine, 8. marta na stanici Šibuja održava se ceremonija u sjećanje na ovog velikog psa, a stotine ljubitelja pasa iz čitavog svijeta dođu da mu odaju počast.

O ovom vjernom psu su snimljeni filmovi i napisane mnoge knjige, a zahvaljujući njemu, akita inu psi su postali nacionalni ponos Japana, prenosi CdM.

  1. Priča o tri pčele

Moj tata ima pčele. Danas mi je pokazao sav med koji je dobio ove godine. Skinuo je poklopac kante meda, a na vrhu su bile 3 male pčelice. Bile su prekrivene lepljivim medom i koprcale se u njemu. Pitala sam ga možemo li im pomoći, a on je rekao da tu nema pomoći jer zasigurno neće preživeti. Te su male pčelice za njega bile jedne od redovnih žrtava prikupljanja meda.

Ponovno sam ga pitala možemo li ih barem izvući i ubiti, ipak je on bio taj koji me naučio da skratim muke životinji ako drugog izlaza nema. Nakon moga neodustajanja konačno je popustio i izvadio ih iz kante. Stavio ih je u praznu posudicu i ostavio vani.
Budući da je uznemirio košnicu, pčele su uznemireno letele posvuda.

Stavili smo 3 male pčelice u posudu na klupu i prepustili ih njihovoj sudbini. Tata me pozvao malo kasnije da mi pokaže što se događa. Ove tri male pčelice bile su okružene drugim pčelama koje su čistile gotovo mrtve pčele, pomažući im da skinu sav med sa svojih tijela. Vratili smo se malo kasnije i u plastičnoj posudici ostala je samo jedna pčelica. Još uvijek su je druge pčele marljivo čistile.

Kada je došlo vreme da odemo proverili smo i posudica je bila prazna.

Te tri male pčelice preživele su jer su bile okružene drugim pčelama koje nisu htele odustati od njih, drugim pčelama koje su odbile pustiti ih da uginu.
(Nepoznat autor)

  1. Krdo slonova odalo počast svom spasiocu

Nakon što je preminuo Lorens Entoni, čuveni južnoafrički istraživač poznat kao “šaptač slonovima”, krdo slonova koje je spasio i odgojio krenulo je na 12-časovni put do kuće u kojoj su bili Entonijeva supruga i deca. Ostali su tu dva dana u tišini. Tačno godinu dana nakon njegove smrti, ponovno su hodali do njegove kuće. Taj fenomen nauka nije mogla da objasni.

Naučnici su odavno utvrdili da slonovi imaju svoje rituale i da pate kada umre neki od njih, ali nisu znali da to može da se odnosi i na druge vrste. Lorens Entoni je bio gromada od čoveka, nakon Američke invazije na Irak 2003. godine, uspeo je da spasi životinje iz bagdadskog zoo vrta. One malobrojne koje su preživele Entoni je spasao, a i u samom gradu je pronašao još nekoliko njih i prebacio ih na sigurno. Ceo svoj životni vek je pomagao slonovima, on je imao tu sposobnost da umiri traumatizovane slonove, da dopre do njih i da zadobije njihovo poverenje.Entonijev sin Dilan je bio duboko dirnut, kada je video slonove ispred kuće, nije znao kako su znali da je njegov otac preminuo. A na godišnjicu ponovo je bio iznenađen.

  1. Pas koji je pronašao porodicu posle “Oluje”

Dena je ostala u dvorištu kuće u Petrinji sama. Radanovići su se obreli u izbegličnkom centru u Rumi, pokušavajući da organizuju normalan život. Glava porodice Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.

Keruša Dena nije mislila tako. Nakon nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, uspela da pronađe svoje vlasnike koji nisi u tom egzodisu stigli da ga povedu sa sobom.

Prošla je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su bile male kakva je ljubavi koja ju je vukla da pronađe svoje vlasnike.

“Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena!”, ispričala je priča Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju.

U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima. Nažalost, Dena je uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu

  1. OVAJ MALIŠAN JE HEROJ

U užasnom slučaju porodičnog nasilja ovaj mališa je pokazao neverovatnu hrabrost jer je skočio ispred muža koji je nožem nasrnuo na svoju suprugu.

Fofino, kako je ime junaku, nije oklevao ni trenutak kada je 62 godišnji muškarac tokom porodične svađe noževima nasrnuo na svoju suprugu preteći i svojim unucima od 16 i 17 godina. Skočio je i isprečio se između preplašene žene i pomahnitalog muža.
Tom prilikom muškarac mu je naneo nekoliko uboda u stomak i grudi a potom je pobegao. Vlasnica je teško povređenog Fofina odmah stavila u automobil i vozila oko 70 kilometara do grada Monte Karlos gde se nalazila prva veterinarska klinika. Ispostavilo se da su stigli u poslednji čas.

Fofinove povrede su bile opasne po život. Creva su bila probušena oštricom noža i pretila je opasnost da ugine od posledica trovanja i infekcije. Još uvek se nalazi u bolnici i leči se antibioticima, lekovima protiv bolova i još uvek je neizvesno kako će se sve završiti. Veterinari izjavljuju da je Fofino veliki heroj i nadaju se da će se izboriti i sa ovom nedaćom kao što je to uradio sa napasnikom.

Policija je organizovala veliku, višesatnu potragu za mužem koji je naneo teške povrede psu. Uhapšen je posle 18 sati bekstva i skrivanja.

59. Kućni ljubimci imaju posljednju želju


“Ispostavilo se da i kućni ljubimci imaju posljednju želju prije nego što uginu, ali to znaju samo veterinari koji uspavljuju stare i bolesne životinje.” Korisnik Twittera Jesse Dietrich pitao je veterinara koji mu je najteži dio posla.
Specijalista je bez oklijevanja odgovorio da mu je najteže vidjeti koliko stare ili bolesne životinje traže svoje vlasnike prije nego što zaspu. Činjenica je da 90% vlasnika ne želi da bude u prostoriji sa životinjom koja umire. Ljudi odlaze da ne vide da im životinje odlaze. Ali ne shvaćaju da su u ovim posljednjim trenucima života njihovoj životinji najpotrebniji.
Veterinari mole vlasnike da ostanu blizu životinja do kraja. “Neizbežno je da umru prije vas. Zapamtite da ste bili centar njihovih života. Možda su oni bili samo dio vas. Ali oni su i vaša porodica. Čak i ako vam je teško, nemojte odustati od njih.
Ne dozvolite im da umru u sobi sa strancem na mjestu koje im se ne sviđa. Veoma je bolno za veterinare da vide kako kućni ljubimci ne mogu pronaći svog vlasnika u posljednjim minutama svog života. Ne razumiju zašto ih je gospodar napustio. Na kraju krajeva, trebala im je utjeha svog gospodara.
Veterinari daju sve od sebe da životinje ne budu toliko uplašene, ali su im potpuno stranci. Ne budi kukavica jer je to previše bolno za tebe. Razmislite o životinji. Izdrži taj bol za njih. Budite sa njima do kraja.

60. Pas po imenu Muhtar


Na Jalti pas po imenu Muhtar je 12 godina čekao svog preminulog vlasnika koji je radio kao spasilac. Postao je lokalna slavna ličnost. Pas je redovno dolazio na nasip i gledao u more. Nije to jedino po čemu je bio poznat.
Ulični muzičar, trubač Viktor Malinovski primetio je psa i brinuo o njemu… Pas je obožavao muziku čak je imao i omiljene kompozicije: Od suvenira do suvenira Demisa Rusosa, Strangers In The Night Frenka Sinatre i „There is Only a Moment” Aleksandra Zatsepina. To je pokazivao svojim lajanjem prateći muziku. Ispostaviće se da su to bile omiljene pesme i njegovog preminulog prijatelja. Viktor je saznao nakon što mu je to rekao rođak spasioca.
Često je noćio kod nasipa, ali prošle godine jedne noći u dubokoj starosti je uginuo na zidiću pored mora, do kraja nadajući se povratku dragog lica.

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments