Vrabac je jedna od najrasprostranjenijih ptica na svetu.
Vrabac‚ marljiva, vedra i živahna ptičica i te kako je poznata kao maskota naše prestonice.
Svoju “titulu” simbola grada duguje pesnicima.
Veoma je prisutan u literaturi i čest je motiv na slikama poznatih autora.
Priča o vrapcu je stara legenda, koja je vezana za jedan veoma bitan istorijski događaj.
Dok je Beograd bio najznačajnije ugarsko uporište na južnoj granici,
kraljevina Ugarska bila je glavni protivnik Osmanlija. Nakon pada
Carigrada, sultan Mehmed Drugi pokrenuo je veliku vojsku sa ciljem da osvoji Beograd i Smederevo – tadašnju prestonicu srpskog despota Đurđa Brankovića.
Hrišćani se nisu ujedinili, Beograd su branili odredi Sibinjanina
Janka (Janoša Hunjadija), nekoliko trupa koje je poslao despot Đurađ i odredi slabo naoružanih krstaša. Međutim, uprkos tome, 14. jula 1456. godine uspeli su da razbiju tursku flotu na Dunavu.
Sedam dana kasnije otpočeo je novi turski napad. Derviši su podsticali vojsku Osmanskog carstva i nagrađivali one koji su hteli prvi da se popnu na zidine i uđu u grad. Hršćani su se žestoko borili, čak se i sveštenstvo uključilo u odbranu grada. Najgori trenutak bilo je prodiranje 700 janičara unutar zidina.
Borbe su vođene i na bedemima i na ulicama. Sutradan, 22. jula,
hrišćani su bili saterani u grad, ali Turci nisu imali snage da ga
osvoje. Poginuo je Hasan, janičarski zapovednik, kao i Karadža,
rumelijski beglerbeg, a sultan Mehmed II ranjen je u pokušaju
sprečavanja povlačenja svoje vojske.
Beograd je odbranjen.
Međutim, stradao je veliki broj hrišćana.
Prizori unutar gradskih zidina bili su i više nego potresni, ali
najtužniji bio je pronalazak vrapca koji je bio proboden sa tri
strele.
Ova hrabra mala ptičica učestovala je u jednoj od najvažnijih odbrana Beograda.
Privrženost prema ovoj maloj ptici iskazana je i 2009. godine, kada je vrabac bio maskota Univerzijade održane u Beogradu, a vrabac sa opancima i šajkačom na glavi, zaštitni je znak Vrnjačke Banje.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Passer
domesticus), poljski vrabac (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis). Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Međutim, zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.