Смрт ове даме спасила је буквално милијарде људи да не постану богаљи, без удова или пак мртви.

Године 1951. Хенриета Лакс, сиромашна афро-америчка фармерка и мајка петоро деце, посетила је болницу “Џонс Хопкинс”, једно од ретких места у Мериленду које је спремно да лечи афро-америчке пацијенте. Хенриета Лакс се пожалила докторима на насумична крварења и бол у препонама и како је била забринута да ће то утицати на њен рад.

На прегледу код гинеколога др Хауарда Џонса, лекари су открили масивни малигни тумор на њеном грлићу материце, због чега је Хенриета почела да се подвргава третманима радијума због рака грлића материце (што је тада био најбољи медицински третман за ову страшну болест).

Упоредо са лечењем, узорак њених ћелија рака послат је у оближњу лабораторију за ткива др Џорџа Геја. Годинама је др Геј, истраживач рака и вируса, сакупљао ћелије од пацијената који су дошли у болницу “Џон Хопкинс” са раком грлића материце, али је сваки узет узорак брзо “умро” у лабораторији др Геја, сви осим узорака Хенриете Лакс.

Ћелије Хенриете Лакс нису умрле, у ствари би се реплицирале свака 24 сата.

Ово је био невероватан медицински пробој, деценијама кад год би неко покушао да експериментише на људским ћелијама како би пронашао лек за болест, оне би једноставно умрле у року од неколико сати, али са ћелијама Хенриете Лакс, оне су преживеле и могле су да расту изнова и изнова, што значи да сада постоји скоро бесконачна количина ових савршених ћелија, ако се правилно користе.

Прва ствар на којој су ове ћелије тестиране била је полиомијелитис, и уместо да умру одмах као већина ћелија, оне су преживеле. Ово је омогућило научницима да експериментишу на Хенриетиним ћелијама док нису пронашли вакцину за једног од највећих убица деце раног 20. века, дечију парализу.

Лечење дечије парализе био је само почетак каријере ћелија Хенриете Лакс, до краја века њене ћелије су коришћене за стварање првих хибрида човека и животиње 1965. вакцине за хумани папилома вирус (такође спасавање милиона живота), боља побољшања хигијене и боље разумевање ћелија уопште. Данас су научници узгојили чак 50 милиона метричких тона њених ћелија и оне се користе за проналажење лекова/вакцина за ствари као што су ебола, рак и тифус.

Хенриета Лакс, нажалост, никада није сазнала за њен допринос науци, јер је умрла само неколико недеља након лечења, ћелије су јој такође одузете без њеног знања, а њена породица је сазнала шта је урадила за медицину и науку тек 20 година касније.