U staroj Grčkoj ženama je bilo zabranjeno da studiraju medicinu sve dok neko nije prekršio zakon. Rođena 300. godine pre nove ere, Agnodice je ošišala kosu i ušla u medicinsku školu u Aleksandriji obučena kao muškarac. Dok je šetala ulicama Atine nakon završenog medicinskog obrazovanja, čula je plač žene na porođaju. Međutim, žena nije želela da je Agnodiče dira iako je imala jake bolove, jer je mislila da je Agnodika muškarac. Agnodika je dokazala da je žena tako što je skinula odeću a da niko nije video i pomogla ženi da rodi bebu.
Priča bi se ubrzo proširila među ženama i sve žene koje su bile bolesne počele su da idu Agnodiki. Muški lekari su postali zavidni i optužili Agnodika za koju su mislili da je muškarac, da zavodi pacijentkinje. Na njenom suđenju, Agnodika je stala pred sud i dokazala da je žena, ali je ovoga puta osuđena na smrt jer je studirala medicinu i praktikovala medicinu kao žena.
Žene su se pobunile zbog presude, posebno žene sudija koje su izrekle smrtnu kaznu. Neki su rekli da će, ako Agnodika bude ubijena, ići u smrt sa njom. Ne mogavši da izdrže pritiske svojih žena i drugih žena, sudije su ukinule Agnodičinu kaznu i od tada je ženama bilo dozvoljeno da se bave medicinom, pod uslovom da se brinu samo o ženama.
Tako je Agnodika ostavila trag u istoriji kao prva grčka žena lekar, lekar i ginekolog. Ova ploča koja prikazuje Agnodiku na delu iskopana je u Ostiji, Italija.