Merima Isaković bila je jedna od najtalentovanijih i najlepših jugoslovenskih glumica.

Ona će zauvek ostati upamćena po svojim ulogama u filmovima “Ljubav i bjes”(1978), “Jovana Lukina” (1979), “Neka druga žena”(1980) i brojnim drugim. Nesvakidašnji talenat dokazala je i na pozorišnim daskama još u najranijim godinama, s obzirom da je na beogradsku Akademiju primljena kada je imala svega šesnaest i po godina.

Ova Zemunka, rođena 13. januara 1959, bila je do tada najmlađa kandidatkinja koja je upisala glumu – sa 17 godina.

U klasi profesorke Ognjenke Milićević, da bi je završila u klasi profesora Milenka Maričića.

Najdraži prijatelji bili su joj Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenić.

Već sa 18 dobila je ulogu u filmu „Ljubav i bijes“ Bakira Tanovića, i već tada iskazala svoju odlučnu prirodu i jasan stav – da neće da snima nepotrebne nage scene, u čemu je podržala čitava ekipa, pa je tako i bilo.

Usledila je nagrada za najboju debitantsku ulogu u Nišu, a potom možda i najpoznatije Merimino ostvarenje u kome tumači noseću rolu – „Jovana Lukina“ u režiji Živka Nikolića.

Ova joj je uloga, uz Ofeliju, koju je igrala uz Radeta Šerbedžiju kao Hamleta, prema sopstvenom priznanju, najdraža u karijeri.

Žanrovska „Neka druga žena“ Mikija Stamankovića bila je početak kraja tek započete filmske, ali i glumačke karijere.

Kad je imala 21 godinu, na “peglicu”, u kojoj je bila s bratom, naletela je “lada”. Uz mnogo muka je preživela ovu saobraćajnu nesreću. Zadobila je tešku povredu kičme i ostala nepokretna:

• Nesreća se dogodila u Beogradu, dan posle završetka snimanja filma “Neka druga žena”. Bila sam u automobilu zajedno sa mojim bratom, kao i sa našim drugarom Nedimom, koji je tada bio na odsluženju vojnog roka. Udes je izazvao pijani policajac Predrag Milojević, koji se vraćao sa pijanke iz hotela Jugoslavija. Kada je na lice mesta došla milicija, on je, kao njihov šef, praktično sam napravio uviđaj. Bio je toliko pijan da uopšte nije mogao da izađe iz automobila. Tek kada je, zbog Nedima, na uviđaj došla vojna milicija, Milojević je morao da duva u balon, pa je ušao u zapisnik kao krivac. Moj brat je zadobio kontuziju bubrega, Nedim je prebačen u bolnicu sa teškim povredama glave, a meni je dijagnostikovana teška povreda kičme sa najtrajnijim posledicama.

Operisana je na beogradskoj Ortopedskoj klinici i kako je ona procenila “uz lošu organizaciju tog hiruškog zahvata”. Na terapiju je išla u Rusiju, pa u Ukrajinu i Kinu. Vratila se posle toga u Srbiju, a onda se preselila na Novi Zeland. Dok je bila na lečenja u Kini, upoznala je Vladimira Mijuškovića, koji se bavio trgovinom.

• Jedne divne jeseni osvojio me je zaljubljenošću. Godinu kasnije, kao plod naše velike ljubavi, dobili smo Mida (28), kome sam dala ime po nadimku mog svekra. Zvuči vrlo lepo, a kratko je i elegantno – rekla je Merima, a zatim se prisetila i kakav joj je bio period trudnoće. U drugom stanju je uživala toliko da je poželela da bude trudna i dve godine:
• Tako mi je proletela ta trudnoća, stalno smo negde jurili i putovali. U 9. mesecu sam kasnila na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, bilo je zakazano za četvrtak i ja sam otišla sledeći utorak tek i u sredu se porodila. Na kraju me je doktorka zvala i rekla “aman Merima, mislite li vi da se porodite možda”. I zaista mi je to bio neki najlepši period mog života verovatno, najdraži period. U to vreme kada je dete čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da imam taj osećaj češće – rekla je Merima.

Tokom raspada Jugoslavije bila je u Beogradu, ali osećala je samo muk i bol i, kako kaže, da nije bila u kolicima odmah bi otišla u Sarajevo kod svojih.

Sve je to uvećao i razvod s Vladimirom:

• Nismo se razumeli u toj situaciji. Da smo znali zašto verovatno bismo našli način da se razumemo. Doživela sam naš razvod kao cepanje i rast u različitim smerovima. Veoma smo se voleli i u vreme razvoda, ali nismo mogli da se razumemo.

Odlukom da ode na Novi Zeland promenila je mnogo toga u svom životu. Odlučila je da živi, da joj invaliditet ne predstavlja nikakav problem i da grabi koliko god može. Naučila je dobro engleski, posvetila se psihologiji i stekla diplomu kliničkog psihologa. Kasnije je otišla malo dublje pa je stekla i diplomu doktora psiholoških nauka:

• Moj doktorat su odlično prihvatili stručnjaci na međunarodnom skupu u Americi. Kažu da je “revolucionaran, a istovremeno i jednostavan pristup rehabilitaciji”.

Danas predaje na univerzitetu, a radi i kao klinički psiholog na dve privatne klinike i ima novu, veliku ljubav, Novozelanđanina Risa Kokera:

• Na posao idem svojim kolima koja na krovu imaju specijalnu dizalicu. NJome se moja kolica podignu na krov i tu budu dok vozim. Kad se zaustavim spuštam kolica. Radim sa ljudima svih godina koji su preživeli neku traumu, depresiju, anksioznost, napad panike, OKP, kao i teške odnose, probleme sa samopouzdanjem i slične stvari.